Limundo generacija

Oni nemaju svoj stan, svoj krevet, svoje slike na zidu. Oni su beli Cigani. Prihvaćeni u društvo belaca ali sa zadrškom. Njihovi stanovi nisu njihovi, oni ih iznajmljiju po ceni od 100-150 evra. Najčešće na ivici Beograda, tamo gde su zgrade urušene a vlasnici u rasejanju. Vlasnici ili su penzioneri ili žive van Beograda. Limundo generacija nema budućnost, oni imaju samo strah od sledećeg meseca, da li će imati i to malo posla sa dna društvene lestvice ili ne.

PR - našminkani pakao

Poslao sam na 63 marketinskih i PR agencija CV. Odgovorilo cetvoro, a dvoje od njih me kao zaludjuju fazon - sto nemas propratno pismo, kako da znamo za koje radno mesto se pozivas!

Internet jedan program : Kako smo manipulisani lažnim prividom različitosti

U Staljinovoj Rusiji mnoge kuće su bile opremljene radio aparatima, ali taj radio nije imao antenu niti risiver, nisi mogao da ga isključiš niti da promeniš program, već samo da utišaš.U gradu Kostroma svaki stan je morao da ima takav uređaj, on je imao jedan zvučnik i žicu koja je išla u zid, a iz zida je bila povezana na Sovjetski propagandni centar. Komunistička partija je diktirala koja će se muzika, drame i zabavni program slušati. Zapadne radio programe su blokirali, kao BBC ili Glas Amerike, a propagirali samo antiburžuoasku ideologiju, centar za cenzuru  Glavlit je zapošljavao 70.000 radnika, koji nisu samo blokirali signale nepartijskih radio kanala, već su kreirali i spin domaćih vesti i informacija tako da one budu prihvaćene od domaće publike bolje.

Privatni ili državni univerziteti

Otkako su otvoreni privatni univerziteti Megatend, Braća Karić, Union, Metropolitan, FEFA i slični vlada podsmeh o njihovim diplomcima, o njihovom nastavnom planu, profesorima, diplomama… Svake godine pred upis oko maja i septembra kreće orkestrirana paljba, iz Blica sve negativno o privatnim, tačnije Megatrendu, iz Kurira sve najgore o državnim. Problem je što posle bolonjske reforme ni jedan tip ustanove nije merodavan niti proizvodi stručnjake. Ona nekolicina brilijantnih diplomaca koji prosperiraju u inostranstvu to uspeju samo zbog svog ličnog vannastavnog truda, a onda državni svojataju njihov uspeh kao da je to uspeh kadrova sa tih fakulteta, a do juče su činili sve samo da im ne daju prelaznu ocenu, da im obore naučni rad ili ne priznaju dolaske na predavanja.

Svi znamo da diploma ni državnog ni privatnog ne vredi. Ni u Srbiji ni u inostranstvu. Svaka treba da se nostrifikuje iako je BU ušao na čuvenu Šangajsku listu prošle godine, ali je naravno na začelju iste. Problem je sveukupan, ne može se svesti na državni ili privatni univerzitet jer kada diplomac dođe na biro njega savetuju da pita gradske glavešine za posao - tajkune. A tajkun ko svaki tajkun, odmah traži protivuslugu. Ako ne možeš da mu doneseš glasove, biznis, namešten tender, neki nelegalni šverc ili seks u slučaju da si žensko izbacuje te iz kancelarije sa pričom – Bićemo u kontaktu, ili kriza je nema posla ili šalju nam iz Beograda radnike ili imamo i višak radnika. Dakle, ko nema rođačku, političku ili kakvu emocionalnu vezu neće ni naći posao. Bez obzira imao on privatni ili državni fakultet. Imao on prosek 10 ili 6. Napisao nula ili 100 naučnih radova. Nebitno je šta znaš već koga znaš i kako i koliko ti je tajkun dužan pa da možeš da ga ucenjuješ za posao. Nebitno je znanje jer se u Srbiji ništa ne proizvodi, zato su pametni samo smetnja. Nebitna je etika jer se sve radi protivzakonito. Nebitna je diploma jer se ona kupuje, legalno na privatnom, ilegalno na državnom.