среда, 20. март 2013.

Internet jedan program : Kako smo manipulisani lažnim prividom različitosti









U Staljinovoj Rusiji mnoge kuće su bile opremljene radio aparatima, ali taj radio nije imao antenu niti risiver, nisi mogao da ga isključiš niti da promeniš program, već samo da utišaš.U gradu Kostroma svaki stan je morao da ima takav uređaj, on je imao jedan zvučnik i žicu koja je išla u zid, a iz zida je bila povezana na Sovjetski propagandni centar. Komunistička partija je diktirala koja će se muzika, drame i zabavni program slušati. Zapadne radio programe su blokirali, kao BBC ili Glas Amerike, a propagirali samo antiburžuoasku ideologiju, centar za cenzuru  Glavlit je zapošljavao 70.000 radnika, koji nisu samo blokirali signale nepartijskih radio kanala, već su kreirali i spin domaćih vesti i informacija tako da one budu prihvaćene od domaće publike bolje.



Danas stvar sa Internetom nije drugačija. U Srbiji 50%[1] domaćinstava ima pristup Internetu, a u svetu 34%[2] stanovništva ima pristup. Svi oni su zakačeni preko nacionalnih prodavaca mreže- provajdera, kao što je u Srbiji najveći prodavac internet vremena Telekom. Tako da svi imaju onu malu crnu kutiju povezanu sa jednom žicom koja vodi do propagandnog centra. Samo danas taj propagandni centar čini Google koji kao i ruski Glavlit ima 53.861 zaposlenog, a glavni im je posao cenzura i preusmeravanje informacija i protoka vesti i informacija na Zapadne novinske kuće i agencije. Trenutna glavna vest na Google-u je poseta Dennisa Rodmana Severnoj Koreji. Na ukucavanje njegovog imena u Google pretraživač izlaze samo Zapadni mediji (potpuno isti rezultati izlaze i na Yahoo-ovom pretraživaču kao i Google.rs i Google.com.hk) : ITN, TelegraphTV, ABC News, New York Times, Globe and Mail, Euronews, The Independent, The Guardian, ABC News, Irish Independent, CNN, USA TODAY, NBCNews… Google je pre 2012. godine uveo personalizovanu pretragu, što je suštinski manipulacija primenjena na pojedinca, tehnika o kojoj su komunjare sanjali. Ali čak i kad se isključi personalizovana pretraga Google izbacuje 99% iste sajtove, vesti i informacije. I nepersonalizovana pretraga je izbacila iste medijske kuće kao i personalizovana, s tim što je za nepersonalizovanu ubacila i novinsku agenciju AP u pretragu. Zanimljivo je da vest o Severnoj Koreji ne izlazi nijedan medij iz te zemlje, nijedna vest o poseti poznatom košarkašu već kad se ukuca i “Severna Koreja” u pretragu i “mediji iz te zemlje” Google izbacuje tu reč ali samo na drugim novinskim kućama sa Zapada, ovaj put je u pretragu ubacio reuters.com, .washingtonpost.com, news.yahoo.com, pressconnects.com i već nabrojane medije. Kada se traže vesti iz rusije “russian news”, prvo u pretrazi izlaze engleski i američki sajtovi bbc.co.uk, CBS News, ABC Online pa onda oni koji imaju svoja predstavništva u Rusiji www.themoscowtimes.com pa tek onda izvorno ruski mediji i sajtovi en.rian.ru, english.pravda.ru, rt.com i www.newsru.com. Kada se na srpskom preko Google-a traži “ruske vesti” prvo izlaze četiri linka različitih novinskih kuća  1) www.vesti-online.com 2) serbian.ruvr.ru 3) www.naslovi.net 4) www.novosti.rs i do kraja stranice sa šest linkova izlaze samo linkovi ka prozapadnom B92.
 

Google search engine koristi 83,1% korisnika Interneta za njegovu pretragu, iza njega sledeći pretraživač je Yahoo! sa samo 7,9% korisnika. [3] Google je zaradio na toj cenzuri, monopolu i manipulaciji pretrage 10,73 milijardi dolara 2012. godine. Novozelandski piratski magnat Megaupload iza kojeg je stajao tridesetdevetogodišnji fotograf Kim Schmitz poznatiji kao Kim Dotcom, je sa 4% globalnog Internet protoka,[4] koji su posećivali njegove sajteve Megaupload na kojima je držao piratske sadržaje, zaradio 175 miliona dolara od 2005-2012 kada su upali specijalci na njegov posed i uhapsili ga.[5] Google ne radi ništa drugačije od Megaupload-a, čak su vlasnici te kompanije hteli da skeniraju sve knjige i time monopolišu i dosadašnje svo znanje. Google nije dovoljna dosadašnja manipulacija pretrage i hapšenje konkurencije kao i oslobađanje od nadležnih tela u SAD-u da Google koristi svoj monopolski položaj pa izbacuje svoj sajt YouTube kao prve linkove u svojoj pretrazi, već je cilj potpuna globalna dominacija, kao radio program u Sovjetskoj Rusiji. Google na svojoj Google News stranici krade od svih medija vesti i generiše svoj novinarski portal, koji je samim tim najbolji i najinformisaniji, jer se postavlja kao agencija svih novinarskih agencijskih kuća i medija. Google koristi rad svih ostalih medija i od sebe kao posrednika pravi univerzalni medij, savršenog parazita i maticu kojoj sve radilice donose hranu. Gnews tako ima kategorije World, U.S., Business, Technology, Entertainment, Sports, Science, Health, Spotlight zatim, Top Stories Gay marriage, AIG, Erdogan, Supreme Court, Meteor, Spending cuts, GRPN, Valentino, PS4, Lindsay Lohan… Čak donosi i personalizovane vesti, i sve to dok niko iz Google-a nije nikada napisao nijedan novinski članak. Niko iz te kompanije nije izašao na teren i uradio istraživanje ili neki intervju. Sve informacije koje Google prenosi na svom informativnom portalu su sačinjene od ukradenih vesti, ukradenog rada i na kraju od ukradene istine, jer sve vesti su prenesene samo sa već navedenih Zapadnih medija. Nemačka donosi zakon koji staje na put toj krađi, u kojem piše da svaki pretraživač, kao Google, i drugi agregatori, koji drže njihove vesti može biti utužen. Ubuduće će moći da se koristi samo par rečenica u naslovu a ne kao do sada celi tekstovi.[6]
 

Google, Facebook i Apple su otišli i dalje pa daju nagradu naučnicima koji nađu načina da produže ljudski vek kroz nagradu “Breakthrough Prize”.[7] Te tri kompanije su se udrižile (preko kompanije 23andME koju drži Anne Wojcicki žena Sergey Brin-a suosnivača Google-a) u sakupljanju DNK[8] uzoraka od stanovništva preko pljuvačke na kojima će testirati svoje buduće lekove za parkinsonovu bolest, rak, alcahajmerovu bolest i mnoge druge. Pitanje je samo ko će imati pristup lečenju kao i informacijama koje oni budu monopolisali kao što već čine sa novinskim informacijama i vestima, i hoće li onda oni da preprodaju tuđi rad i znanje samo zbog toga što su imali para da u startu finansiraju projekat od već pokradenih i monoplisanih kako novinskih tako i DNK podataka? Hoće li to možda biti neki eugenetski program kao sa početka XX veka a pristup imati samo svetska finansijska, masonska i odabrana intelektualna elita? Hoće li svet pasti na deset ljudi koji će biti besmrtni kao što imamo da su na Internetu besmrtni i najveći samo sajtovi sa Zapada?


Od prvih 10 najposećenijih sajtova na svetu osam su sa Zapada, a samo su dva iz Kine (Baidu i QQ.com) :

1) Google 2) Facebook 3) Youtube 4) Yahoo! 5) Baidu, 6) Wikipedia 7) Windows Live 8) Amazon.com 9) Tencent QQ 10) Twitter. Kada se lista proširi na 20 najposećenijih sajtova na Internetu u listu ulazi još jedan kineski (taobao.com) i jedan ruski sajt (yandex.ru) pored novih osam sa Zapada[9] : 11) Blogspot.com 12) LinkedIn 13) Google India 14) Taobao.com 15) Yahoo! Japan 16) Bing 17) Яндекс 18) Google 日本19) MSN 20) eBay.



Jedno istraživanje European Commission’s Joint Research Centre koje je obuhvatilo 16.000 građana EU-a je došlo do zaključka da je piraterija pozitivno povezana sa legalnom kupovinom. Ona muzika koja je najviše skidana je i najviše prodavana u legalnim online prodavnicama. Dalje se navodi u istaživanju da ono što je bilo zabranjeno i onemogućeno da se skida preko piratskih sajtova je doživelo i manju prodaju u legalnim prodavnicama.[10]



Svi torrent sajtovi, od zatvorenog BTJunkie-a, preko Pirate Bay-a, eztv.it, isoHunt-a, kat-a do TorrentFreak-a drže na svojim naslovnim stranicama samo Američke filmove, serije, muziku, programe, igrice, časopise… Kada se preko njih traži za skidanje nekih domaćih filmova ili muzike  ne izlazi ništa. Nema nijedan seeder koji će držati narodnu muziku bilo kog naroda osim severnoameričkog. Sajtovi za hostovanje (FTP serveri) kao Rapidshare, FilesTube, 4shared i hiljade drugih ili ugašeni Megaupload takođe imaju samo Zapadne sitcom-e, filmove, muziku, časopise, pornografiju… Na taj način se pod jedan uništava lokalna ili nacionalna kinematografija, digitalna i medijska industrija a pod dva pojedinac kada se navikne na 

Zapadne kulturne kodove on će kada dođe do novca i kupiti original muziku, seriju, filmove…Tako da postoji dobra šansa da piratski sajtovi rade sa američkim show-biz korporacijama na kulturnom imperijalizmu, naravno onda su torrent sajtovi i korporacije povezane sa nacionalnim Internet provajderima koji svake godine povećavaju brzinu interneta čiji je očigledni cilj samo lakše i brže skidanje upravo “piratskih” gigantskih sadržaja kao HD filmova i PC igara koje imaju i po 28 GB. U prilog kooperaciji “pirata” i medijskih konglomerata govori i to da na torrent sajtovima DVD kvalitetna verzija filma izađe tek kada film napravi svetsku premijeru u svim državama, pa tek za mesec ili dva dana od premijere izađe gledljiva verzija. Takođe krekovanje i pečovanje igara rade profesionalci u grupama ili pojedinačno, među najpoznatijima su SKIDROW, RAZOR 1911 i RELOADED. Oni bukvalno svakoj igrici probiju zaštitu i okače je na torentima za džabe. Isto to rade poznati riperi filmova aXXo (aktivan od novembra 2005 – 11. marta 2007), MAXSPEED (koji je zamenio aXXo pa sada ovaj ili ova grupa postavlja sve nove američke filmove, kao i po tome da su mu/im ripovi filmova oko 1.44 GB), SiRiUs sHaRe (prepoznatljiv po ripovanju američkih filmova starijih od 40 godina, nešto kao čuvanje nacionalnog blaga) i YIFY (prepoznatljiv po sabijenom od 700MB do 2,5 GB HD 720p ripu i MP4 output formatu fajla), kao i riperi serija DIMENSION (prepoznatljivi po 720p HDTV X264 ripu). Zatim američka BitTorrent kompanija koja sve to omogućava i preko čijih programa (BitTorrent i μTorrent) ide globalni protok „pokradenog“ sadržaja je dobila i četiri nagrade za svoj doprinos razvoja i inovacije Interneta. Tako da koristimo par programa za skidanje, par ripera filmova i serija, par krekera igrica i par „piratskih“ sajtova za ceo Internet doživljaj i skoro sve što može da se skine ili se promoviše po uticajnim centrima protokola Interneta. A monopolisanje „piratskih“ sadržaja je možda i najbitnija delatnost Upravljača Interneta znajući da 40% protoka na Internetu je sačinjeno od torenata, tačnije „pokradene“ intelektualne imovine.[11]


Konačno zašto i ne bi Internet bio samo jedan program kada su ga razvili Amerikanci na američkom fakultetu MIT-u u saradnji sa američkom vojnom agencijom ARPANET pri ministarstvu odbrane SAD-a. Ista ta agencija (samo sa promenjenim imenom DARPA) sada razvija program da svaku konverzaciju preko telefona ili uživo može da transkribuje u tekst. Tako će špijuniranje biti potpuno olakšano a izgovorena reč biti teška kao i napisana.[12]


Google nаs prаti kako na njegovim sajtovima tako i nа drugim strаnicаmа kojima imа pristup. Fаcebook rаdi isto, čаk prаti i one koje nemaju Fаcebook profil. Google i Yahoo! takođe špijuniraju korisnike drugih mail servisa bez njihove dozvole.[13] Apple nаs prаti nа iPhone i iPаd-ovima. Jedаn novinаr je koristio аlаtku kojа se zove Collusion koja otkriva ko ga prati; otkrio je da 105 preduzećа prаti njegovo korišćenje Internetа tokom 36-čаsovnog periodа. Sve se sаdа snima i sve je povezаno, a kompanije zаrаđuju grаdeći privatne i intimne profile o nаšim životimа iz rаzličitih izvorа. Fаcebook, nа primer prati korelаciju između našeg ponаšаnja nа mreži i sa onim što kupujemo offline.


To je sveprisutni nаdzor : Svi smo posmаtrаni, sve vreme, a ti podaci o nama se čuvаju zаuvek.Postoji jednostаvno previše nаčinа dа se prаti. Internet, e-mаil, mobilni telefoni, internet pretrаživаči, socijаlne mreže, pretrаživаči: sve je to postаla potrepštinа, i nemoguće je tražiti od korisnika da to sve ne koriste samo zbog toga što ne žele da ih kompanije i vlade prate.Sve velike kompаnije koje nаm pružаju internet usluge su zаinteresovаne da nаs prаte. Posetite sаjt i oni će sigurno znаte ko ste, postoji mnogo nаčinа dа se prаti bez kolаčićа (cookies). 


Održаvаnje privаtnosti nа Internetu je skoro nemoguće. Ako čаk zаborаvite jednom dа uključite zаštitu, ili kliknite nа pogrešni link, ili otkucаjte pogrešnu stvаr, vi ste trаjno vezаli svoje ime nа servis koji vas prati. FBI je uhvato čuvenog hakera Hector Xavier Monsegur-a, direktor CIA-e je takođe uhvaćen od strane drugih hakera i ne može dа očuvа svoju privаtnost nа internetu, kao ni Michelle Obama, samim tim za obične smrtnike nema nikakve nade oko održavanja online privatnosti.


U dаnаšnjem svetu, vlаde i korporаcije rаde zаjedno kаko bi stvаri ostale takve, kontrolisane. Vlаde su srećne dа koriste podаtke koje korporаcije prikupljаju - povremeno zаhtevаjući dа sаkupe više i da ih duže čuvaju - dа nаs zapravo bolje špijuniraju. A korporаcije su srećne dа kupe podаtke iz vlаde koje ove „legalnim“ putem sakupe. Zаjedno moćni špijunirаju nemoćne, i oni neće dа se odreknu svojih pozicijа moći, uprkos onome što ljudi žele, jer ljudi i ne čine niti vlade niti korporacije.[14]


Internet izgleda kao mreža pojedinaca a ustvari je mreža fašističkih korporacija i Vlada ogrnute u laž zvana tržišna dekmokratija. Pojedinac iz Egipta može da komunicira pojedincem iz Francuske samo na par načina : 


 1) Da ostavi komentar na sajtu gde je vest postavljena, dakle da koriguje svoje mišljenje u cilju objavljivanja


2) Da ga doda za prijatelja na Facebook-u, dakle da CIA prati o čemu vi pričate plus neće većina da te prime za prijatelja niti su informisani o tome ili imaju mišljenje koje nije manipulisano


3) Da koristi hashtag na Twitter-u, ali i tada zbog milionske publikacije neće stići do pravog odgovora/mišljenja, plus trendovanje je uvek uz jednu liniju, diskurs, tačnije trend služi samo za pojačavanje jedne misli kao mikrofon, a ne sukob misli kao forum, plus problem je što posle nedelju dana hashtag nestaje iz Twitter search engine-a tako da posle nekog vremena ovaj vid komunikacije nestaje. Treba i napomenuti da su većina hashtagova imbecilne sadržine, kao trendovi Planking, Owling, Milking, Yolo (You Only Live Once), SWAG, i konačno Harlem Shaking.


4) Da napiše blogpost, a nalaženje bloga je skoro nemoguće znajući da Google ne izbacuje blogove nego velike korporacije u svojoj pretrazi. Tako da se blogpost može  naći samo ako znate tačnu adresu ili naslov, pa na nekoj petoj, šestoj stranici pretrage će možda izbaciti link ka tome. Komičar i politički aktivista u Italiji Beppe Grillo je prenebregnuo manipulaciju Google-a i 2005. zakupio u novinama La Repubblica celu stranu u nameri da prenesu njegov blogpost u kojem traži smenu tadašnjeg guvernera Italije, kasnije te godine je zakupio stranicu u International Herald Tribune gde je tražio smenu italijanskih poslanika zbog raznih afera uz izgovor da oni zastupaju samo svoje interese a ne i građana Italije.[15] 2013. godine njegova partija "Movimento 5 stelle" ("Five Stars Movement") je dobila 25% poslaničkih klupa u donjem domu Italije, a na njegovo ukucano ime na Google-u odmah izlazi njegov blog. Njega kritikuju zbog svog raskalašnog života, jahte i Ferari auta koji poseduje, dok se u isto vreme na svom blogu se zalaže za jednakost u društvu. Istraživanje kompanije comScore pokazuje da se povećao broj mladih Italijana (15-24) koji čitaju njegov blog za 238% u protekloj godini, a njegov blog prati ukupni porast posetilaca u svim starosnim grupama za 156%.[16][17] Naravno ovaj primer samo potvrđuje pravilo, da bez mainstream medija i para koje treba uložiti u svoj blog projekat iskreni, nestranački i siromašni blogeraši nemaju šta da traže u monolitnoj šumi političkih plaćenika, megakorporacija i globalne dominacije.[18]


5) Postaviti post na forumu ali i tada se može desiti da ti zbog sukoba mišljenja administrator obriše post, dok se suprotna mišljenja doživljavaju kao trolovanje a ne rasprava, pa tako topic na forumu služi isto kao i hashtag na Twitter-u, fanpage na Facebook-u, jednoj misli, jednoj poruci, jednim fanovima. Sve što ne odgovara OP-u (original poster-u) se preskače, briše, banuje, blokira, raportuje kao spam. Na forumima zapravo diskusije nema, IMDb je savršen prikaz da se na forumu za neki film ili seriju kače samo fanovi iste, svaka kritika se dočekuje na nož, svako drugačije mišljenje osim obožavanja se skajnjuje i nebrojeno puta se postavlja pitanje kritičkom mišljenju : Zašto ostavljaš poruke na filmu koji ti se ne sviđa? Šta radiš ovde kada samo hetuješ? Zašto gledaš film/seriju kada ti se ne sviđa? Get a life! Troll, Looser...


6) Postaviti na YouTube video ali takođe ni tamo publika ne dolazi sama već moraš da je pribaviš preko Facebook-a ili Twitter-a. Ukoliko želiš da ostaviš poruku moraš mnogo vlog-ova da ostaviš da bi možda jedan doživeo viralnu sudbinu. Najbolje je u startu napraviti provokativan video kao Jenna Marbles o šminkanju i onda platiti lokalnim novinama da prenesu tvoj video. Posle reklame u masovnim mainstream medijima ostale poruke lakše dolaze do ciljane publike. Nažalost i tu se mora odrediti diskurs, pa posle desetine videa počinju da dolaze samo fanovi i da nakucavaju prvi i drugi obožavački komentar sa thumbsup-ovima, tako da ni tu ne dolazi do razmene mišljenja već do nametanja. Naravno pošto je onaj ko postavlja pojedinac njegove poruke mogu da idu samo u okvirima već poznatih stvati, kada se krene sa teorijama zavere, astrofizikom, programiranjem ili svemu što ne spada u domen pop kulture gledaoci se rasipaju na već oprobane stand-up komičare ili na neki poznati video spot koji će stajati na vrhu suggestion liste.


YouTube je postao simbol jednog programa Interneta koji je 2010. godine imao po dve milijarde pregleda videa dnevno na tom sajtu.[19]  Trenutna (mart 2013.) statistika je još više megalomnija :


Preko 800 milionа jedinstvenih korisnikа poseti YouTube svаkog mesecа


Preko 4 milijаrde sаti videa se gledа svаkog mesecа nа YouTube-u


72 sаti video materijala se otpremi nа YouTube svаkog minutа


 70% YouTube sаobrаćаjа dolаzi izvаn SAD-a


 YouTube je lokаlizovаn u 53 zemаljа na preko 61 jezikа


 U 2011, YouTube je imаo više od 1 trilionа pregleda ili oko 140 prikаzа zа svаku osobu nа Zemlji[20]


YouTube 2012. godine je promenio skin a samim tim i listanje i način za prikupljanje informacija i deljenje informacija. Od tada je YouTube novina. Video postovi se nižu jedan ispod drugog u smislu timeline-a, isto što ima na Twitter-u i Facebook-u. Pored timeline-a stoje kanali na koje se valja subscibe-ovati, a to su sve celebrity : LanaDelRey, Adele, EminemVEVO, Real Madrid C.F., PlayStation, RihannaVEVO, Madonna, Mashable, National Geographic, Novak Đoković, Vlado Georgijev, Skrillex… Kada se pristupi sajtu kanale na kojima ste subscribe-vani čekaju a vrhu sa novim spotovima, nema pomeranja na dole dok ih ne pogledate, što je još veća kontrola i nametanje od TV-a, na TV-u bar prođe dosadni program, ovde mora da se skroll-uje u cilju izbegavanja, ali i dalje informacija ostaje u pamćenju kao negativno preskakanje.


YouTube preporučuje najgledanije spotove kada odgledate jedan, pa u slučaju da želite nešto nepoznato da nastavite sa gledanjem nameće vam šta ostali već gledaju. Isto to radi i Twitter, kada se prvi put uključujete sajt vam nudi američke celebrity-je da pratite. Tom logikom najviše pratilaca imaju pop zvezde : Justin Bieber 35.235.971, Lady Gaga 34.596.429, Katy Perry 32.975.010, Rihanna 28.568.740, Barack Obama 27.759.068, Taylor Swift 24.467.483, Britney Spears 24.267.512, YouTube 24.040.389, Shakira 19.906.137, Kim Kardashian 17.442.313... [21] Niko se ne može odupreti toj masovnoj publici, pojedinac da bi parirao jednom tweet-u Justin Bieber-a treba da napiše 35 miliona postova. Dakle neko od pomenutih milionskih praćenih sa Twitter-a samo jednim postom pravi trend (tačnije masa vidi poruku kao da je trend), dok ostali korisnici te mreže trebaju da kucaju od 20-40 statusa u rasponu od 5 sekundi da bi nešto postalo trend i svima se pokazalo sa leve strane sajta. Pojedinac nikada ne može da napravi trend jer je potrebno što više ljudi da pod istim hashtag-om ostavlja postove. Po jednoj statistici iz 2009. godine je bilo potrebno 1200 tweet-ova između ponoći i šest sati ujutru da nešto postane trend, od 6 ujutru do podneva je bilo potrebno 1700 tweet-ova, od podneva do 18h je potrebno 1500, a od 18h do ponoći 1900. Takođe bitno je da što više pojedinaca koristi isti hashtag, pa je za trend potrebno najmanje 600-900 korisnika. Oni mogu sami napisati nešto koristeći popularni hashtag ili retvitovati tvoj post 600-900 puta, i tek onda pojedinac može da dostigne publiku od par miliona korisnika jer će njegova poruka biti trend nekih 5-10 minuta.[22] Naravno trendovi postaju već plasirane vesti i nametnute informacije sa Zapadnih medija ili reakcije poznatih iz SAD-a, koji svi rade pokorno za američku administraciju kao njihova produžena ruka[23], a američka administracija za privatne kompanije, a privatne kompanije za privatni klub kao Bilderberg.


Kao što SAD pate od debljine i hiper produkcije hrane, tako se ta hiper produkcija prevodi na Internet. Naravno kao i za hranu proizvodnja je monopolisana i svako postaje apatičan prema toj navali informacija, mase i pojedinci postaju mentalno debeli i nepokretni, idiotikratija, što je i cilj prividnog pluralizma, isto kao i političkog. Iluzija izbora potiče od izbora srednjih škola, fakulteta, zatim političkih partija, TV programa i konačno do Internet informisanja. Mase počinju da na Internetu koriste sažvakane i servirane informacije kao na policama WalMart-a. Za one sa pretplatom na „kvalitetnije“ novine postoji VIP odsek gde se kupuje nešto bolje kao i u Costco retail prodavnicama, gde se radnici ne tretiraju kao u WalMartu gde se ne plaća penziono, gde nema radne etike, nema plaćeno socijalno ili zdravstveno osiguranje, ali suštinski priča je ista jer svi oni dobavljaju hranu od istih proizvođača kao i novine od istih novinskih agencija, samo kod onih gde se naplaćuje čitanje postoje i neki autorski tekstovi koji naizgled malo više vrede od zvaničnih izveštaja AP agencije ili vladinih tela, isto kao što hrana sa „organska“ nalepnicom malo više košta od GMO hrane.


Davanje intelektualne svojine izgleda suludo znajići da jedan blokbaster košta 250 miliona dolara ali blokbasteri su samo politička propaganda protiv muslimanskih terorista, Rusa, nacista ili Kineza. Američke kompanije i Američka Vlada želi i hoće da mi gledamo njihove kulturne proizvode, tačnije kulturnu i ekonomsku propagandu. Oni nam daju, guraju, nameću, monoplolizuju sve na internetu, a da to bude prihvatljivije i realnije, kao da oni ne žele da mi znamo njihov jezik i postanemo replikanti njihovih ideja, izgleda kao da mi krademo kada download-ujemo “ilegalno” njihove proizvode. Najbitnije je stvoriti želju, kao što prodavac stvara reklamom želju kod kupca cenkajući se sa njim. Prvo kupcu prodavac da da vidi malo i oseti, kao što je skidanje piratskih proizvoda, a onda posle nekog vremena ili kupac sam kupi original ili mu provajderi zabranjuju ili šalju preteća pisma na e-mail, samo u nameri da se posle isprobane stvari ipak kupi ono što se probalo. Sve je na internetu propaganda, jer sve što je stvoreno neko je morao da napravi, a pošto niko ne želi da radi za džabe, pogotovo ako su milionski projekti u pitanju, samim tim je logično da iza toga stoji interes. Interes korporacija je prodaja i penetracija na nova tržišta, interes Vlada je demonizovanje drugih naroda, kao što su u mnogim igricama Rusi, Muslimani, Srbi ili narodi Drugog i Trećeg sveta prikazani kao divljaci, dok Amerikanci kao civilizovani oslobodioci tih regiona i delova sveta.


Video igre takođe samo produbljuju stereotipe o zlim, kriminalnim silovateljima, teroristima i ubicama iz Drugog i Trećeg sveta, dok je realnost upravo suprotna. Pa imamo da su Rusi silovatelji, sadisti i ubice, koji namamljuju na pusto ostrvo nevine amerikance lažnim svetionikom a potom se iživljavaju se nad njima, nabijaju na kolac, skupljaju njihove lobanje po mračnim pećinama koje su oteli od Japanaca, a igrač u ulozi devojke ih ubija (Tomb Raider 2013), Rusi su ultranacionalisti, izvode genocide i terorišu svoj narod a igrač u ulozi CIA agenta spasava nedužne ubijajući sve Ruse (Call of Duty: Modern Warfare 2 2009), radnja je smeštena u bliskoj budućnosti u kojem vlada rat između Ruske Federacije i SAD-a, igrač vodi četvoricu američkih vojnika protiv zlih Rusa takođe ubijajući sve (Battlefield: Bad Company 2008), radnja je smeštena tokom ekonomskog, političkog i društvenog kolapsa Sovjetskog Saveza 1989. u paralelnom univerzumu, a Rusija zbog loših diplomatskih pregovora i u cilju zadržavanja vlasti i moći vrši invaziju na zapadnu Evropu, igrač je u ulozi američkog stratega i braneći se takođe koristi svu vojnu mašineriju protiv zlog Istoka (World in Conflict 2007), posle dve godine je izašao expansion pack u kojem se dešava ista ranja ali je igrač u ulozi sojvetskog stratega (World in Conflict: Soviet Assault 2009), radnja je smeštena na Bliskom istoku a američki agent, sa kojim igrač upravlja iz prvog lica, je poslat da sabotira crno tržište oružja dolazeći u sukob sa terorističkom grupom Al-Qaeda koja je povezana sa pokretom Jihad, naravno kao i u svim prethodnim igricama i u ovoj su protivnici prikazani jednostrano kao verski fanatici spremni na sve samo da unište nevinu i “oslobodilačku” Ameriku (Medal of Honor: Warfighter 2012)… Primera ima bezbroj, retko koja igrica koja je šerovana preko američkih “piratskih” sajtova nije antiruska ili antimuslimanska a ponekad i antisrpska. Tiraži igrica koje se legalno prodaju variraju od 300.000 za Medal of Honor: Warfighter 2012 do 22 miliona širom sveta za Call of Duty: Modern Warfare 2 2009, dok se preko “piratskih” sajtova one “ilegalno” umnožavaju za još par miliona. Call of Duty: Modern Warfare 3 je “ilegalno” skinut tokom 2011. godine 3.650.000 puta, Battlefield 3 3.510.000.[24]


Radnja drugog dela igre “Sniper Ghost Warrior”, u izdanju poljske kompanije “City Interactive”, odvija se u Sarajevu 1993. godine,  koja je najgora godina opsade, kada stanovnici grada gotovo uopšte nisu mogli izlaziti iz kuća od snajperista iz redova snaga bosanskih Srba. Glavni lik je Amerikanac koji ‘spašava grad’. To je potpuni paradoks, jer dok smo u Sarajevu čekali da budemo spašeni, Amerikanci su ćutali. Sad su odjednom oni opisani kao spasioci, a djeca koja igraju ovu igru steći će potpuno pogrešnu sliku o tom vremenu. Život bukvalno svakog žitelja Sarajeva tada je bio dnevna borba za opstanak. Bez struje i vode, ljudi su bili prisiljeni izlaziti u potragu za osnovnim životnim namirnicama, često rizikujući vlastiti život.[25] Kada igrice i ne propagiraju otvoreno fašizam one promovišu Zapadne brendove. Imamo da kompanija Konami nije ubacila reklame u simulaciju fudbala Pro Evolution Soccer 2013  ali piratska verzija sa patch-om ima reklame Zapadnih brednova: (kopačke) Nike (SAD), Adidas (Nemačka), Umbro (Engleska), Puma (Nemačka), Master Card, UniCredit, Playstation, Gazprom, Ford, Heineken. Međutim kompanija Konami koja proizvodi PES, iako nije ubacila zvanično reklame u simulaciju fudbala, ona se postarala da ubaci samo bendove sa Zapada čija se muzika drži za pozadinu u toj igrici, i oni svi sviraju samo indie pop rock muziku, inače taj pravac muzike je nastao u Velikoj Britaniji osamdesetih godina XX veka i tipičan je zvuk za to podneblje sveta, isto kao što je Doina vrsta rumunskog narodnog svečanog pevanja koje se izvodi spontano i s improvizacijama. Imamo bendove koji sviraju u igrici Pro Evolution Soccer 2013 : Oberhofer su iz Brooklyn, New York, U.S., Imagine Dragons iz Las Vegas, Nevada, United States, Savoir Adore su iz Brooklyn, New York City, The Redneck Manifesto su iz County Dublin Ireland, a dva benda koji su izvan Zapadnog carstva a čija muzika je u igrici su izdali muziku za Zapadne muzičke kuće Vaquero bend iz Meksika za EMI, The Teeth bend sa Filipina za Warner Music Philippines. Takođe na mainstram sajtovima kao i inače na celom Intenretu je nemoguće naći neizdatu muziku. Nekada je Myspace držao demo snimke bendova i kompozitora, danas je to SoundCloud i Jamendo, ali ta muzika nije slušana jer je potreban VEVO, današnji MTV da promoviše umetnike, a onda glavne muzičke kuće, bez njih pojedinac samo ostavlja megakorporacijama posle smrti svoju intelektualnu svojinu. Ista je priča i sa e-mail nalozima, glavninu drže Gmail (425 miliona korisnika), Hotmail (360 milion) i Yahoo (281 milion),  sajtovima za zabavu, Reddit, StumbleUpon i Digg koji drže i promovišu samo Zapadne najveće medije kroz izbor zanimljivih vesti od njih.


Da bi se oslobodili od medijskog imperijalizma u Rusiji je 2004. otvoren sajt inosmi.ru, koji je sponzorisan od Federal Agency on Press and Mass Communications of Russia (FAPMC), čiji je cilj samo prevođenje novinskih članaka sa Zapadnih medija koji su inače i upućeni Rusiji ili se radi o Rusiji. U Srbiji sličan efekat ima dodatak dnevnim novinama Politika „Ruska reč“ i NSPM. Međutim ruski sajt inosmi.ru koji je samo na ruskom jeziku ima 70.000-90.000 poseta dnevno, uglavnom iz Rusije, dok jedan od Zapadnih oponenata, Newsday.com, ima 400.000 poseta dnevno iz celog sveta.


U komunističkoj Jugoslaviji za takve vesti su se dobijale kazne zatvora. Najpoznatiji je slučaj Milovana Đilasa koji je dobio 18 meseci kazne strogog zatvora i uslovno tri godine zbog datog intervjua londonskom Times-u i The New York Times-u. Zatim je dobio još tri godine zatvora zbog članka „Bura u Istočnoj Evropi“ francuskoj novinskoj agenciji AFP u kojoj je osuđivao delegata Jugoslavije koji se uzdržavao u Savetu bezbednosti OUN-a da stavi na dnevni red događaje iz Mađarske iz 1956. kada je ruska vojska izvršila invaziju. Dok se nalazio na izdržavanju kazne, u Kazneno-popravnom domu u Sremskoj Mitrovici optužen je od strane Okružnog javnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici zbog krivičnog dela neprijateljske propagande, a u vezi sa štampanjem i rasturanjem u inostranstvu  njegove knjige „Nova klasa“. Oktobra 1957. sremskomitrovački Okružni sud je doneo presudu od sedam godina zatvora koja je objedinjena sa prethodnom trogodišnjom.[26]


Najinteresantnija je bila optužnica protiv Milovana Đilasa 24. januara 1955. godine pred Okružnim sudom u Beogradu zbog izvršenog krivičnog dela neprijateljske propagande. Milovan je dao intervju u već pomenutim novinama The New York Times i Times iz Londona koji je bio kritički intoniran i uperen na adresu političkog i partijskog života u zemlji. Optužnica je glasila :


Zbog toga što je krajem decembra 1954. godine dao intervju stranim dopisnicima u Beogradu, u kojem je intervjuu optuženi pored ostalog izjavio – da u Jugoslaviji nema slobodne političke diskusije i demokratije kao na Zapadu, da je politički sistem u Jugoslaviji zapao u stagnaciju, da u njemu vlada monopol Komunističke partije, da su se na vlasti zacarili najreakcionarniji elementi , tako da je ceo sistem veoma blizak staljinizmu; da demokratske snage u nas nemaju svoje političke partije, iz čega se valja zaključiti da bi jednu takvu partiju trebalo stvoriti i otvoriti put klasičnom partijskom sistemu; da je Komunistička partija jugoslavije svojom lenjinskom ortodoksijom plašila seljake, što je dovelo zapostavljanja poljoprivrede  i da je to, kao i nepostojanje stvarne političke diskusije, dovelo do mnogih naših nevolja u privredi; da je komunizam dobra stvar, ali se kompromitovao i postao sinonim za staljinizam, da sebe smatra demokratskim socijalistom, jer što će on u partiji, u kojoj ne može ništa da kaže, čime je išao za tim da svojim iznošenjem kleveta i izvrtanjem opštepoznatih činjenica nanese štetu reputaciji Jugoslavije i vitalnim interesima njenih naroda, kao i to da dezinformiše svetsku javnost i potkrepi klevetničku kampanju protiv naše države, u nameri da time izazove mešanje inostranstva u unutrašnje stvari Jugoslavije i njenu spoljnu politiku, učinivši na taj način krivično delo predviđeno i kažnjivo po članu 118. st. 1 –KZ.[27]
 

Milovan Đilas je bio osuđivan i u prošloj Jugoslaviji 1933. godine za politički delikt na tri godine robije, a siguran sam da je danas on živ da bi sve ovo isto rekao samo bi umesto Komunistčke partije Jugoslavije danas on napadao tada voljeni Zapad. Umesto KPJ samo treba zameniti sa američka administracija, a Tito sa američkim predsednicima. Što je najgore danas je potpuno ista situacija, isti fašizam dve partije iz SAD-a, koji svoju kulturu, vojsku, ekonomiju i politiku koriste isto onako kako su Staljin ili Tito koristili pre 50 ili 70 godina. Današnji Milovan Đilas je Julian Assange koji takođe ne govori ništa novo, nijedan njegov „leaked cable“, nije ništa promenio u ovom svetu niti rekao nešto novo. Wikileaks su zapravo kao i Đilasove izjave, priča u prazno. Takvi naizgled disidenti se isprva prevaspitavaju, a posle kriminalizuju i gase. Jedina je razlika što danas protivteže Zapadnom imperijalizmu nema, nema suverenih država već samo nadnacionalnih institucija kojima upravljaju bogati građani sveta preko svojih privatnih interesnih klubova. U ovom svetu nedemokratskih institucija, bezličnih pravila a zapravo haosa, represije, otimačine i ubijanja, Internet je fenomen koji dokumentovano i vizuelno dokazuje da jedan program vlada u svakoj državi. Jedan program koji se emituje sa Zapada; s tim što je danas Zapad svuda, a Istoka, Juga i Severa nema. Najbogatiji ljudi sa Zapada preko svojih klubova i fondacija sponzorišu svoje ideje i programe u cilju zarobljavanja i uništavanja ostatka zemaljske kugle, pa imamo samo neke : Šok doktrina (nagla privatizacija komunističkih država savetovana od strane američkih ekonomskih stručnjaka ovekovečena ekonomistom slobodnog tržišta Miltonom Fridmanom), „Zlatna milijarda“ (neomaltuzijanska ideja poduprta Zbignjev Bžežinskim), „Nulti populacijski rast“, „1980 project“ i Kisindžerovi izveštaji (program za smanjivanje svetskog stanovništva radi nacionalne bezbednosti SAD-a), Vašingtonski konsenzus (nastavak Šok Doktrine ali institucionalizovane i poduprte finansijskim organizacijama iz Washington-a MMF-om, Svetskom Bankom i Trezorom SAD-a koje propisuju svoje ekonomske mere za vođenje makroekonomije država, ali u korist SAD-a) , „Kontrolisana dezintegracija“ (dezintegracija dotadašnjeg bipolarnog svetskog poretka od II sv. rata u cilju rastakanja komunističkih zemalja i unipolarnosti sveta)...[28]  Tako da širenje Interneta je samo još jedan program Zapadnog outsourcing kolonijalizma ali ovog puta kulturnog umesto dosadašnjih ekonomskih, političkih i vojnih programa. 


Međutim Šok Doktrina nije zaobišla ni najrazvijeniju zemlju sveta pa po cenzusu iz 2012. godine u SAD-u jedna od tri države ima negativni prirodni priraštaj. Bez imigranata gradovi kao New York, Chicago, Detroit, Pittsburgh i St. Louis bi imali ili jednak broj stanovništva kao do sada ili bi počeli da zamiru kao zemlje istočne Evrope. Imigranti iz zemalja u razvoju i nerazvijenih zemalja beže u SAD upravo od američkih vojnih, ekonomskih i kulturnih programa, a tamo donose poslove, intelekt i inovacije.[29] Pa tako imamo da se rade dve stvari odjednom, prvo se slabe sve ostale države tako što im se proteruju najpametniji ljudi, resursi i teritorija, a zatim imamo da se taj kapital sliva u SAD i da onda radi u korist Zapadnog kolonijalizma. Proces je isti kao za vreme Otomanske imperije kada su Turci pravili sebi vojsku od otete dece od drugih hrišćanskih naroda i zemalja. S tim što danas janjičari sa Zapada nose zastavu sa zvezdama i prugama, umesto nekadašnje sa Istoka, sa polumesecom i jednom zvezdom, a danak u krvi se danas zove imigracija i zeleni karton. I tako oteta deca i radno sposobno stanovništvo onda radi za čuveni 1% bogataša iz SAD-a kao što su oteta deca sakupljana posle 1420. godine u Evropi da služe turskom sultanu. Sistem je smišljen tаko dа se ne stvori nаslednа аristokrаtijа kojа bi moglа dа ugrozi položаj sultаnа i njegove porodice, dаkle sаmo nemuslimаni su mogli dа budu „sаkupljeni“. Ako bi se „sаkupljeni“ po zаvršetku svoje službe, oženili i imаli decu, njihovа decа bi bilа muslimаni i sаmim tim ni onа, ni njihovi potomci, ne bi mogli biti „sаkupljeni“. Takođe ni deca imigranata u SAD-u, kao ni njihova deca neće nikada biti deo elite, niti deo onih 1% koji ih je regrutovao i sakupio svojim programima. Oni su potrebni samo kao verna radna robovska snaga, i da šire SAD kulturu i porobljuju novi i novi deo naroda i planete kao i svaka štamparska presa, televizija, knjiga, radio, Pulicerova, Nobelova nagrada i ostale Zapadne političke literarne i naučne nagrade, kao i konačno - Internet.


Napoleon je doneo štamparsku presu u Kairo, koju je prvo zaplenio u Vatikanu. To je bila prva štamparija u dolini Nila. Francuski osvajač ju je upoterbljavao za izdavanje propagandnog materijala na arapskom jeziku. Izdavaštvo je trebalo da zapali jedan kutak muslimanskog sveta i pokrene intelektualce iz tog regiona. Kada to nije postignuto u meri u kojoj se očekivalo počelo se sa dovođenjem francuskih oficira za instruktore u arapskoj vojsci. A one pametnije su slali u grupama da studiraju u Evropu. Cilj je bio da mladi postanu pozapadnjačeni i da sa znanjem evropskih jezika donesu virus evropske kulture, ideje nacionalizma, demokratije i nauke u tradicionalne zemlje Bliskog istoka. 1861. godine u Egiptu su osnovani američki koledž i škola za devojke, koju su vodili američki oficiri, a te ustanove iako nisu imale dobro nastavno osoblje, niti konstantno štampanje udžbenika na arapskom koji je bio nastavni jezik su ostale i dan danas u vidu nacionalne biblioteke koja danas ima pola miliona knjiga, a američki koledž takođe i dan danas traje. Muslimanska konzervativnost prema štampanju i prema pravilima da se Kuran može samo umnožavati rukom ili litografijom su  verovatno usporili razvijanje štamparija, a taj nedostatak su nadomestili Zapadni osvajači svojom razrađenom tehnologijom umnožavanja.[30]


Širenjem Zapadnih štamparskih presa na Bliskom istoku i postavljanje železničkih pruga u Indiji pre 200 godina od strane Britanske imperije kao i kasnije postavljanje Internet kablova na dnu Atlanskog okeana u cilju povezivanja ostalih delova sveta sa SAD-om su samo različite etape jenog istog programa, koji i dan danas traje kroz download popularnu kulturu koja isijava sa ekrana u 34% domaćinstava na svetu koje imaju pristup Internetu. Prvo medijskim a onda i političkim osvajanjem neće mnogo proći kad će 100% domaćinstava na svetu imati ono što je Staljin žarko želeo, jedna crna kutija povezana za propagandni centar Sovjetske Rusije, samo u ovom slučaju povezana na Google koji isijava tipičnim američkim kvazi kontrakulturnim duhom opuštene kulture menadžerisanja, „I Can Do“ lideršipa i nenametljivog načina osvajanja. Sve zapakovano u šarenilo i zabavu a sve zapravo ozbiljno i surovo. Internet liči zapravo na masovnu klanicu alternative uz veselu muziku i zaslađenu koreografiju. Sve to podseća na scene epizode „Goodbye Kiss“ serije Kingdom Hospital (2004– ) pisca Stephen King-a, gde polumrtvi pacijent u histeričnom šoku na operacionom stolu, sa očima iz kojih se cedi krv, ustaje i peva popularnu pesmu „nah nah nah nah hey hey goodbye“ a kada on prestaje i pada nazad u krevet lekari nastavljaju svi u glas da pevaju pesmu i da udaraju ritam. Taj virus morbidne zabave se posle prenosi i na čuvara bolnice koji je sve to gledao i scena se završava tako što on odlazi u drugo odeljenje u nameri da inficira nove ljude. Internet je digitalna verzija Bolera od kompozirota Maurice Ravel-a. Na Internetu vlada iluzija promene različitim medijima kao u Boleru različitim istrumentima, ali melodija, diskurs, ostaje isti, kao i tempo, samo se brojnošću različitih web stranica efekat pojačava. Pred kraj muzičkog dela melodija kao i Internet postaje zaglušujuće nepodnošljiva kada delo konačno mora da stane sa svojim hipnotisanim hodočasničkim hodom koji je u stvari samo tapkanje u mestu. Progresija se zasniva kako u muzici tako i vizuelno, svojom masovnošću i nepreglednošću, baš kao nacističke parade i komunistički sletovi. Ne vidi se beskraj armije koja umesto da kliče ona klikće. Umesto da maršira ona sedi. Umesto da salutira ona se loguje. Umesto zastave nosi se tehnika. „Demokratija“ Interneta koristi iste metode manipulacije : autoritativnost „zvaničnih sajtova“, emocionalna uslovljenost i seks poznatih. Sve u tantričkom plesu postaje jedan takt, jedna harmonija, svaka kakofonija prave slobode se ili prevaspitava ili se sajtovi gase ili kriminalizuju. Kao što su američki soliteri osvojili Kinu, Bliski istok i Evropu sa svojim gigantskim zgradama u donwtown-u koje izgledaju kao nabubreli organizmi i koji jedu sve manje zgrade, a gradovi jedu sela, tako je i Internet pojeo male novinske kuće, a gigantske novinske agencije pojele one male i lokalne. Sve je na Internetu megatrendovski, bez megalomanije nema ni Interneta. GMO hrana, oblakoderi, viralni video snimci, megakorporacije, svetska publika, milijarde korisnika... Svet postaje mali, manji, najmanji za buduće projekte, jednim klikom i kulture se brišu sa slanjem SAD dronova. Jednim klikom i svet postaje siromašan. Jednim klikom svi znaju ili ne znaju. Jedan klik, jedan svet, jedna svest, jedna moćna ruka. Internet, intranet, LAN, PC.



[1] U Srbiji 50 odsto domaćinstava ima pristup internetu 06.02.2013 http://www.novimagazin.rs/opusteno/u-srbiji-50-odsto-domacinstava-ima-pristup-internetu
[2] INTERNET USAGE STATISTICS The Internet Big Picture World Internet Users and Population Stats http://www.internetworldstats.com/stats.htm 2012.
[5] Kim Dotcom Blocked from Access to Full FBI Evidence March 1, 2013 http://www.ibtimes.co.uk/articles/440952/20130301/dotcom-denied-access-full-fbi-evidence.htm
[7] Breakthrough Prize in Life Sciences http://www.breakthroughprizeinlifesciences.org/
[8] Cilj sakupljanja DNK-a uzoraka je radi pravljenja nadčoveka. Genetskim inženjeringom je moguće izlečiti nasledne bolesti, a pošto je eugenika i ubijanje miliona zabranjeno, bar nije dozvoljeno javno ubijanje kao što je bilo moguće na početku XX veka u cilju pravljenja super rase, milijarderi su došli do ideje obrnute eugenike – umesto da ubiju milione produžiće sebi živote. Na Discovery kanalu su prikazivali emisiju “Superhumans” u kojoj su prikazivali supermoći pojedinaca, jedan može potpuno go da trči 23 kilometara po snegu, drugi može da sprovodi kroz sebe struju da peče jaja na dlanu, trći računa koren iz bilo kog broja, četvrti ima supersluh pa iako je slep može da vozi biciklo, peti takođe slep može da odsvira muzički komad iako ga je čuo samo jednom, šesti ima fotografsko pamćenje… Ljudkse mutacije izledaju bezgranično, kao u filmovima Spiderman-a, X-man-a i ostalih super junaka. Pošto vlasnicima Interneta i sveta pare više ne znače ništa jedina im je ostala briga da žive što duže. Vlasnici Google-a, Facebook-a i Apple-a žele da dođu do gena pomenutih superljudi koji su otporni na hladnoću, HIV virus, napon struje ili čak izostanak vida, i onda njihovim genima sebi nadograditi svoja čula, kao što su svojim sajtovima nadogradili i produžili svoj nervni sistem na ceo svet i na taj ga način zarobili u svoj simulakrum znanja a posle i moći.
[9] The top 500 sites on the web mart 2013. http://www.alexa.com/topsites
[10] Digital Music Consumption on the Internet: Evidence from Clickstream Data
Authors: Luis Aguiar, Bertin Martens 3/2013 http://ipts.jrc.ec.europa.eu/publications/pub.cfm?id=6084


[12] DARPA scientists want to create database of all conversations March 04, 2013 http://rt.com/usa/darpa-conversations-lease-crowdsourcing-809/
[13] Lawsuit: Gmail, Yahoo Email Invade Privacy, Even Non-Users' July 2, 2012 http://abcnews.go.com/Business/lawsuit-gmail-yahoo-invade-privacy-email-account/story?id=16680463

[15] Beppe Grillo's Blog  www.beppegrillo.it
[16] Young Italians Show Interest in Political Websites and Blogs February 28, 2013 http://www.comscoredatamine.com/2013/02/young-italians-show-interest-in-political-websites-and-blogs/
[17] Ne treba zaboraviti da svako istraživanje neko naručuje a samim tim i želi da rezultati budu u njegovu korist, pa tako dobijamo da su sva istraživanja zapravo plaćene „naučne“ reklame. Dovoljno je samo definisati pitanje na izvestan način, ili ponuditi više različitih odgovora koji navode na željeni odgovor, a samo jedan odgovor u intervjuu ili anketi ostaviti kao negativan i cilju „demokratičnosti“ istraživanja. Takođe razlikuju se ankete i po pitanju medija, pa preko telefona ljudi imaju manje strpljenja, dok uživo teže odbijaju ili ako započnu sa davanjem odgovora istraju do kraja. Tako imamo da u dnevnim novinama Politika da su istraživanja bila nameštena kako je koja stranka imala republičku vlast. Od 2008-2012 istraživanje javnog mnjenja su bila sa rezultatima da građani preko 60% podržavaju pristup Srbije u EU. 2012. godine kada je SNS stranka preuzela Vladu u roku od mesec dana su krenula istraživanja sa suprotnim rezultatima, od maja te godine 60% građana ne želi da Srbija postane član Evropske unije.
[18] http://www.guardian.co.uk/technology/2008/mar/09/blogs 
 The world's 50 most powerful blogs :
1. The Huffington Post - američka milionerka Arianna Huffington
2. Boing Boing
3. Techcrunch - američki milioner Michael Arrington
4. Kottke - Jason Kottke
5. Dooce - Heather Armstrong
6. Perezhilton - Perez Hilton
7. Talking points memo
8. Icanhascheezburger - južnokorejski milioner Ben Huh
9. Beppe Grillo - italijanski političar i bogataš Beppe Grillo
10. Gawker - engleski milioner Nick Denton
[19] YouTube Surpasses Two Billion Video Views Daily May 17, 2010 http://mashable.com/2010/05/16/youtube-2-billion-views/
[22] Trending topics on Twitter – How many tweets to reach the top? July 26, 2009 http://totalsocialmedia.wordpress.com/2009/07/26/trending-topic-on-twitter-how-many-tweets-to-reach-the-top/
[23] Poslednji primer produbljivanja stereotipa o Srbima kao zliočincima, fašistički nastrojenim i jedinim krivcima za rat u Bosni je film Angeline Jolie - In the Land of Blood and Honey (2011)
[24] The Most Pirated Games of 2011 December 30, 2011 http://torrentfreak.com/top-10-most-pirated-games-of-2011-111230/
[25] Snajperska video igra o Sarajevu na meti kritike 20 Aug 12 http://www.balkaninsight.com/en/article/snajperska-videoigra-o-sarajevu-na-meti-kritike
[26] Velike advokatske odbrane Oliver B. Injac, Službeni glasnik  Beograd 2007. str. 251
[27] Isto cit.str. 228
[28] Kriza, korisni idioti i kolaps Srbije, Ljubomir Kljakić, Naš Pečat d.o.o. Beograd 2011. str. 328-342
[29] Census: Record 1 in 3 US counties are now dying Mar. 14. 2013. http://bigstory.ap.org/article/census-record-1-3-us-counties-are-now-dying

[30] Istorija Arapa, Filip Hiti, Veselin Masleša, Sarajevo 1988. str. 669-671
Објавио у

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)