Zašto je nasilje potrebno potrošačkom društvu

Iako ne pratim vesti niti rijalitije nažalost dopru i do mene vesti sa Velikog Brata i Farme. Kako se pljuju i tuku, kako tenzije rastu. Baš kao i u našim životima. 50% omadine je bez posla, šta tek oni treba omladina da radi kad ovi puni para koji dobijaju 500 evra na dan histerišu i ne mogu da podnesu jedan drugoga. Kad ovi podmireni su histerični i besni i ujedaju sve oko sebe?

Poenta sistema je stvarati nezadovoljnike a to može jedino hijerarhijom da uvek neko drugi ima više. I uvek si samim tim nesrećan. Zato postoje toliko Samsung Galaksija, IPhone-ova, Audija, splavova, medija... Sve u serijama a razlike nikakve. Samim tim ljudi postaju nezadovoljni, oni u Farmi dobijaju 300 evra na dan a ovi u VB 500. Eto mržnje. Komšija kupi nov polovan auto a ti ostao sa staraim. Eto mržnje. Neko dobije premeštaj na bolje radno mesto i eto mržnje. Dakle shvatate sistem. Pojedinima se bace lepše mrvice mnogima se ne baci ništa. A proizvodnja samo radi na međuljudskoj mržnji i pohlepi. Proizvodnja koja je monopolisana u rukama par globalnih tajkuna sa jedne strane pravi enormne razlike među ljudima, regionima i državama sa druge nudi svoje sjajne proizvode i kako onda ljudi da ne postanu šizofreni. 

Ista je priča sa tržnim centrima, uvek ima lepša i skuplja stvar. Uvek ima mlađa i lepša devojka. Sistem nameće neprestanu glad masama za novim stvarima bombardovanjem reklamama, imidžom bogatih i „uspešnih“, PR-om, modom, rijalitijima, medijima, na kraju životom.

Nemaš da izađeš tu i tu – slepac. Nemaš posao – slepac. Nemaš dečka – rugobo...

Međutim kada pokušaš da „uspeš“ doživiš samo šikaniranje jer život uspešnog nije za tebe. Gledaju te sa podsmehom, kao ko si ti pa da imaš sve to. Čiji si ti, odmah pitaju... 

Dakle društvo te gura na to da ne izgledaš kao luzer, a sa druge strane te blokira korumpirana država, privatni monopoli, ostaci rata i ratnih profitera, međuljudska mržnja i policija. Izlaza iz lavirinta nema. Ko misli da su ovo budalaštine ili mu je život lep ili je uspavan. Pre ili kasnije kad vam nešto bude trebalo shvatićete gde živite, a to je pakao potrošačkog društva u kojem ste vi samo statisti, ona masa iza selebritija koja mu tapše i divi mu se. Čim poželite nešto više od onoga što je van vaše kaste bićete uništeni ili skrajnuti. 

Onako sa podmehom jer demokratija ubija osmehom. Reći će vam da vam uvek nešto fali, da vi ne ispunjavate pravila, da se ne držite kako treba ili jednostavno da ne žele vas. A ne žele jer vi niste iz njihovog kruga prijatelja, poznanika ili rođaka. Krugovi su zauvek zatvoreni i gde si se rodio tu ćeš i umreti jer sve što treba je da budeš potrošač ali da kupuješ samo onu drugorazrednu polovnu robu koju je sistem proizveo za tvoju klasu. 

Sve van toga - davanje, saosećajnost, empatija ili prosto ne želeći da se učestvuje u pacovskoj trci se smatra za ludost. Ko još ne želi nov telefon ili novi Audi. Budala zar ne? Ko još ne želi da bude pohlepan, jer pohlepa je dobra, želeti sve više je potreba, nikada dosta uvek više, uvek još. HOĆU. ŽELIM. MORAM. Potrošačka matra. A ti i dalje ružan, debeo, nesrećan, sam. Sa prijateljima koji su tu dok održavaš privid svoje klase. Dok imaš stvari koje ti kupuju ulaznicu za to društvo. Zato kupovina i zavist je dobra. Zavist koja mora da kulminira nasiljem, ali ne prema sistemu, jer sistem je nevidljiv i sistem su nedostižni tajkuni iz senke, već nasiljem prema bližnjima. Nebitno da li je ono masakr iz Male Ivanče ili ono u Velikom Bratu, izvor  te mržnje je isti – Želja za uvek više. Želja za dokazivanjem pred komšijama i pred društvom, koje uopšte ne dovodi do zadovoljenja svojih potreba niti dokazivanju sebi. 

Potrošnja stvara nasilje, jer potrošnja stvara ekstremne razlike u prihodima i rashodima, a ljudi ipak nisu toliko različiti koliko ih potrošački sistem stvara i nameće. Ljudi se u tom sistemu dele na pobednike i gubitnike, Winner ili Loser . Pobednici uzimaju sve, i oni su uvek isti pojedinci – Bogataši i njihovi pomoćnici : političari, lopovi,dileri,selebritiji. A gubitnici su svi ostali, oni se zapravo rađaju jer sistem ne dozvoljava gubitniku da postane pobednik, to bi značilo promenu sistema,  a status quo je preko potreban potrošnji. Tako onda imamo da se ljudi donekle smiruju kupovinom ali kad kupovna moć prestane jer se uvek želi više onda ljudi pucaju. A sistem tera ljude da puknu, umri ili postani Pobednik. I tako se umire jer se ne može postati pobednik. I kao refkleks ljudi ubijaju zbog nevidljivog nametnutog kulturnog koda, iz pohlepe, iz moranja, jer moraš da budeš pobednik a nemoguće je.

Samim tim što je manje pobednika  veća je njihovna kupovna moć  a manja onih kod luzera, jer ekonomija sasvim prosto funkcioniše – ako postoji jedna jabuka na svetu ona će vredeti kao svet. Samom tom monopolizacijom proizvodnje, medija, poslova, plata rođeni Pobednici stvaraju mržnju od onih od ispod, od svojih robova čija je jedina svrha kupovati i raditi za Pobednike sa vrha hranidbenog sistematskog lanca. I kad su se pobrinuli da se podanici, rođeni luzeri, ubijaju međusobno umesto da ubiju tajkune i vlast iz senke, oni su rešili sve svoje probleme.  Zato je tajkunima, rođenim pobednicima, potrebna kultura, da bi se iza nje krili, da bi te uz osmeh ubili, jer kakav bi ti bio psihopata da ubiješ nekoga ko ti ništa direktno nije uradio, zar ne? To što te sistematski ubio pa to se ne vidi. Nije kao da ti je prislonio pištolj uz glavu. Ali demokratija ne koriste te vrste pištolja. Oni koriste njihove privatne zakone, privatno sudstvo, kulturne kodove, svoje medije, svoje fabrike, svoje plate, svoj novac da bi te ubili na fino. Njima i ne treba policija i pištolj uz tvoju glavu osim da zastraši poneku ujedinjenu grupu pobunjenika koji su shvatili kako sistem funkcioniše i koji su se pobunili na pravu adresu. Zato takve pobunjenike zovu teroristima, ludacima ili fanaticima da bi sa svojih krvavih tajkunskih ruku sprali krv. 

Zato potrošačko društvo generiše nasilje, jer 1% ima sve a 99% skoro ništa. Oni koji shvate nepravednost i nemogućnost ili zapadnu u letargiju ili se pobune, a prvo se pobune protiv svojih najbližih jer njih mogu da povrede, ubiju. A tek poneki zalutali pojedinac protiv sistema. I tako se snaga mladih troši da ili zapadnu u letargiju drogu ili alkoholisanje ili da se pobune. A kad se pobune protiv nepravedne preraspodele potrošnje dočeka ih policija i namešteno sudstvo. Sam narod se bori protiv sebe, dok tajkuni samo upravljaju iz senke, iz svojih park dvorišta, sa računom od milijardu evra i decom u Americi na koledžima. 

Ovo što se dešava bukvalno svima je stara priča o istrebljivanju pacova iz jednog grada. Ljudi nisu znali kako da izbace pacove a onda su uhvatili dvadesetak u zatvoren prostor. Sačekali su da se međusobno pojedu i onaj najjači je pušten. Kada je najjači došao do svojih starih pacova on ih je naučio kanibalizmu. Naučio ih je da je dobro i potrebno da jedu svoju braću i roditelje. Tako je i danas. Vlada rat svih protiv svih koje na kraju eskalira u nasilje. Danas  samo oni koji gaze preko drugih i koji su kanibali uspevaju. Stignu na naslovne strane, u ministarske fotelje, do uspešne firme ili bogatog muža. Na isti način se i nama ostalima nameće paradigma uspešnog Pobednika. A to je jednostavno kanibal. Onaj koji pojede sve više drugih imaće sve više za sebe. Tuđ bol stvara sopstveno zadovoljstvo. Hedonizam, egoizam i razvrat vrišti iz svakog dela društva, sistema.  Ono je nametnuto i jedino potrebno. Ubij da bi imao. Ne postoji više sramota, obraz, moral, samo JA želim, JA hoću, JA moram. JA, JA, JA... A da bi jedan imao toliko koliko imaju tajkuni kod nas i u svetu milijarde i milioni moraju da gladuju. Prosta ekonomija. Dok jedan ima sve - drugi jednostavno ne može da ima isto sve. On može samo da ima - NIŠTA. A ništa rađa bes, a bes nasilje, a nasilje još nasilja. I sve to izgleda kao pozorište sa tajkunskiih prozora. Sa njihovih visina mi smo mravi, oni pacovi pušteni koji gmižemo i ujedamo jedni druge, dok oni žive od tih lešina.

HIPER PRODUKCIJA STVARA HIPER ŽELJE. HIPER ŽELJE STVARAJU HIPER NEZADOVOLJSTVA, A HIPER NEZADOVOLJSTVA NASILJE. BEZ NASILJA KAO KRAJNJEG SIMBOLA NEZADOVOLJE ŽELJE PRESTAJE  I HIPER PRODUKCIJA. PRESTAJE TAJKUNSKA I POLITIČKA MOĆ I PRESTAJU MONOPOLI. PRESTAJE SISTEMSKO NASILJE I LJUDI POSTAJU SLOBODNI. ZATO JE NASILJE POTREBNO POTROŠAČKOM DRUŠTVU JER NASILJE JE ZNAK DA LJUDI IMAJU HIPER NEOSTVARENE ŽELJE I DA ĆE PROIZVODNJA JOŠ DUGO RADITI A MASE SE UNIŠTAVATI U SVOJIM ŽELJAMA DA POSTANU POBEDNICI IAKO SU OSUĐENI GUBITNICI.