 |
Pregnant Kim Kardashian Does New Year's EveIn A Sheer Dress |
Kul kao
strana reč se potpuno odomaćila u srpskom jeziku, o njoj više ne razmišljamo
kao o cool , već kao o imidžu koji treba dostići. Pre manje od 20 godina je stranka
JUL imala slogan “Jul je kul”, pokušavajući da osveži levicu sa kul momentima
iz šezdesetih i sa cvetom u kosi da povrati slavu hipika. Naravno nije uspela,
jer društvo nije bilo spremno za vraćanje u hipi eru, previše smo bili zauzeti
ne-kul ratovima i potragom za kul stvarima kao što su patike Nike 2, Diesel
farmerke i Kappa trenerke. Nije uspela jer ona nije bila simbol mladih/anarhije
vec starih/hijerarhije, bila je suviše ekstremna a ono što uspeva kao kul je
neka vrsta mediokriteta ili samo malo bolje od toga.
Kul je uvek
potraga za novim. Kul nije stvar niti nešto materijalno, to je ideja. Društvena
ideja, zasnovana na već utemeljenim vrednostima, pa je samo pitanje hoće li se
te vrednosti upakovati u nešto novo, neki novi nacionalizam ili se podriti to.
Bez društva i masovnosti manjina ne bi nikada mogla da bude zanimljiva,
pojedinac sa svojim suviše eskcentricnim idejama i radom nije kul, jer je suviše
daleko od javnog mnenja, kao što su to naučnici ili avangardni umetnici. Michelle
Obama hvata te delove dopadljivosti boreći se protiv gojaznosti promovišući
zdravu hranu. Njen muž Barack takođe spinom medija postaje simbol kul vođe, jer
on ne grabi za vlast, on je ležerno dobija, uvek nasmejan, spreman za šalu i
fotobombing, a oko pola njegovih PR slika je sa decom, kako im “baca kosku”, saginje
se da ga pipnu, zagrle, “bro-fistuje” ili igra košarku sa njima. Stvara se od
njega mit kežualnosti spektaklom medija i kvazi slučajnih događaja. Taj PR
kulnosti je pokrao i Boris Tadić, od hoda, smeha, držanje glave do naracije.
Pokušao je ležernošću da pridobije javnost, a to od njega sada ukrao Tomislav
Nikolić. Otkad je skinuo bedž Šešelja on se više ne dere, ne upotrebljava teške
reči, više nije zlotvorska mašinerija Zapada, već je on pomalo razočaran
Zapadom ili nisu uradili sve što su mogli po njegovom skromnom mišljenju.
Više
političari ne pričaju u ekstremima jer to nije prijemčivo masi, oni moraju da
se dopadnu opuštenoj publici. Narod se umorio od mitingovanja i pokretanja,
pogotovo što potrošačko društvo mora da bude umrtvljeno, zato i nosioci tog
ideala moraju da deluju relaksirano. Sve te modne ikone, sa toliko truda oni
izgledaju tek prirodno, jer prirodno je diktirano. Svako ko se dere ili prebija
nekoga prelazi granice konformiza. Tako da se kul moze shvatiti i konformizmom.
Louis
Vuitton torbe, BlackBerry telefoni, Twitter, Iphone, široki ekrani… Sve su to
znaci da neko i kupovinom može postati kul. Na tviteru onaj ko prati manje nego
što njega prate je odraz kulnosti, većina Pink zvezda je kupila pratioce da bi
i oni usli u tu igru. Kul je ustvari brendirani konformizam. Uvek postoje
nekonformisti koji su samo malo iznad mase, oni su trendseteri, to su najčešće poznati
a postaju ambasadori brenda preko medija, koji rade za velike kompanije pokazivajući
kroz reklame kao što je Bravo Nole prodavao vodu i robu Uniqlo, Siniša
Mihajlovic Pils light pivo, Beyoncé, Mariah Carey, Rihanna parfeme, DOS
demokratiju, a njihovi pevači iz devedesetih kao Bora Čorba preprodavao te
ideje omladini kroz nenasilne koncerte.
Naravno
ideal se stalno menja i stalno beži, jer trendseteri brzo dobiju pratioce koji imitiraju
stil, govor, hod, stvari pa se onda mora izmisliti nešto novo. Međutim koliko
god to lako izgledalo uopšte nije, jer nije poenta samo nabacati nasumično
stvari krst, petokraku, kineski šal i disk Baha, to mora imati neku auru
dopadljivosti, ne sme biti monolitno ali ni previše šareno, jer onda počinje da
liči na kantu za smeće. Ono što je kul danas, pre je bilo lame/dosadno. Ono sto
je nekada bilo sranje/lame sada je kul. Štreberi su uvek bili suparnici
kulnosti, međutim serijom The Big Bang Theory oni postaju kroz komediju i kul
ortaci. Oni nasuprot uvreženom mišljenju da su večiti samci i usamljenici (forever
alone) nalaze i devojke, imaju društveni život i može se reći da oni sve manje
postaju naučnici i štreberi a sve više mediokriteti. Iako upakovani u odela i
poslove naučnika oni formalno to i ostaju, ali funkcionalno vrlo malo. Njihova
interesovanja filmova i serija takođe ulaze u pop kulturu, iako su fanovi naučne
fantastike oni nisu ništa ekscentričniji od prosečnog Amerikanca jer se takvom
moraju dopasti.
Bethesda
Game Studios koji je proizveo Skyrim igricu je nasao način da je reklamira na
neuobičajen način, oni su najgluplju repliku iz igrice postovali širom
interneta, i ta rečenica "I used to
be an adventurer like you, then I took an arrow in the knee" je doživljavala
na hiljade varijacija na internetu menjajući samo ono “bio sam avanturista” u
hiljade drugih sudbina namećući tu frazu preko CBS televizije i igrica
Borderlands 2 i World of Warcraft.
Sve top
liste radija i televizije teže postavljanju trendova i diktiraju šta da slušamo.
MTV od nekada muzičke stanice je postao rijaliti kanal, jer je to već godinama gledano
i kul. A umesto MTV-a novu muziku nalazimo na YouTube sajtu. Isprva ta mreža je
osmišljena da bude nešto kao video blog, gde će se ljudi emitovati, zato u
nazivu ima “Tube” sto znači cev, a u žargonskom engleskom znači TV, jer svaki
TV je imao katodnu cev. Međutim ubrzo je postao novi MTV gde su korisnici
umesto sebe postavljali bendove, a korporacije to brzo uvidele i pod VEVO organizacijom
se nekoliko njih udružile i monopolisale regionalno ko može videti koji spot
stvarajući tako od Interneta televiziju kontrolom i nametanjem.
Kako se
muzika menjala tako i pogled na to koja je kul a koja dno, šabanska, smaračka,
glupa. Osamdesetih rok i disko, devedesetih rave i dance, uz domaći upliv
turbo-folka, dvehiljaditih podela na pinkoizaciju i beg od nje uz stranu house/trance/dubstep
muziku. Hip-Hop je uvek bio marginalna pojava i daleka od oznake za kul, a više
oznake za siromaštvo. Kada se mladi upoznaju najčešće prvo govore o muzici, jer
tu se vidi koliko si štreber, posle se prelazi na serije, filmove a preko
dvadeset na knjige. Svi ti brendovi su ono što nas prodaje u društvu kao pojedince
koje valja imati, kao što se imaju stvari.
Uplivom
interneta od dvehiljaditih mladi sve više provode pred ekranima i dolazi se više
u kontakt sa stranim kulturama, pa se domaći poznati orijentišu i kradu imidže
od američkih pevača i pevačica. Clark Kent kockaste crne naočare su postale oznaka
hipstera koje je posle nosila i Jelena Karleuša koja je i pokrala celu Madoninu
scenografiju u svom jednom nastupu. Usvajanje dece takođe kao trend pokrenut od
Angelina Jolie, preko Sandra Bullock, Charlize Theron, Ewan McGregor i Madonna
stigao je i do nas pa Ceca najavljuje usvajanje jednog deteta.
Zabavljanje
sa mlađim muškarcima, takođe trend iz SAD-a, prenet je i kod nas. Kako su žene
dolazile do moći i one su počele da šetaju mladiće. 7 godina razlike : Kylie
Minogue – James Gooding, 10 godina razlike : Madonna - Guy Ritchie, 15 godina -
Demi Moore - Ashton Kutcher do rekordnih 71 godine razlike između Wook Kunder i
Muhamad Noor Che Musa. A kod nas Vesna Zmijanac (54) i Željko Ristović (40), Goca Tržan (37)
sa Rašom Novakovićem (23), Dubravka
Mijatović (43), udata za deceniju mlađeg kolegu Marinka Madžgalja…
Međutim
neki trendovi postaju i bez reklamiranja preko poznatih, HERSHEY'S cokoladice,
Sturbucks kafe, Subway sendviči su postali u SAD-u popularni bez nametanja. Kod
nas su MySpace i Facebook doživeli bum bez ijedne reklame na TV-u ili radiju.
Iako sve
tako ubrzano i prolazno jedna tabela od pre pedeset godina šta je kul a sta štreberski
gotovo da se nije promenila :
Kul : crno (Crnac), Nihilističko,
sopstvo, telo, Dostojevski, kolgerle, anarhisti, greh, marihuana
Štreberski : Belo, autoritarno,
društvo, um, Tolstoj, psihoanalitičari, socijalisti, spasenje, alkohol[1]
Kul je
sve ono što je lako, u šta se ne ulaže napor ,ili se ulaže minimalni trud.
Bleja umesto rada, a ako već mora da se radi za hleb onda nešto intelektualno,
kreativno, buntovnički. Šezdesetih je bio bum gitarskih bendova i rok muzike,
jer je on bio i znak nove ere, kontrakulturne i subverzivne promene. Nije
postojalo mesto na svetu gde nisu presviravane pesme Beatles-a, Shadows-a i
Rolling Stones-a u to vreme. Svaki mali gradić je imao svoje gitariste koji su
bili popularni samo zbog nošenja tog drvenog simbola Zapada i pobune. Danas su
to DJ-jevi, zato što je lakše puštati ploče i miksovati tuđu muziku nego praviti
svoju. Kao što je strava imati Tumblr u kojem se samo rebloguju HD slike seksa
ili hrane koje su isfiltrirane vintage efektom, nego praviti svoje, a taj
efekat starinskog simbol hipstera, današnje verzije pobunjenika iz šezdesetih.
Oni su nastali devedesetih ali masovnu popularnost dobili tek posle
dvehiljadite, oni čitaju Onion novine iako su lažne (kao kod nas Njuz), slušaju
ploče a ne CD, imaju tetovaže, nose Clark Kent naočare, šaleve iako nije
hladno, analogne fotoaparate umesto digitalnih, karirane košulje, čak nose nešto
i ironično, kao kape vozača kamiona koji su tradicionalno debeli, a hipster koji
ih nosi nije uopšte debeo. Hipsteri kao vesnici novog otkrivaju novu muziku ili
brendove, pa su oni prvi nosili The Gap, American Eagle, Abercrombie &
Fitch i Hollister robu. A kada ih main-stream populacija stigne oni prelaze na
nove stvari, mesta za izlaske, hranu i muziku.
U jednoj
epizodi The Simpsons “The Day the Earth Stood Cool”, glavni junak Homer, se
sprijateljuje sa hipsterom koji se useljava u kuću pored, a Simpsonovi se
asimiluju potpuno toj novoj kul porodici koja nema TV, organizuje žurku u napuštenoj
fabrici, a dete zovu T-rex po ugledu na proždrljivog dinosaurusa. Oni sebe zovu
urbanim nomadima koji traže nove neotkrivene gradove SAD-a i onda kada ustanove da je podoban pozivaju svoje ortake
koji se tu naseljavaju i šire groznicu novog, menjajući neorgansko za organsko
: Otpad pretvaraju u pijacu zdrave hrane, King Toot's tradicionalnu muzičku
prodavnicu u prodavnicu marihuane, andriod high tech prodavnicu u TASCHEN retro
knjižaru... Kao što su New York, Pariz i London vec postali main-stream gradovi
i obeleženi boemima druge vrste tako oni tragaju unutar Amerike za novim,
kojima će oni udariti pečat svoje kulture življenja.
Tako su
u Srbiji devedesetih strani plaćenici dizali narod na bunt, kao što to danas
radi opozicija u Siriji. A obraćanje njihovog predsednika Bashar al-Assad-a
izgleda kao obraćanje Slobodana Miloševića iz 2000. kada je predvideo ovaj kulturni,
ekonomski i vojni Zapadni kolonijalizam. Niko njih dvojicu nije slušao iz
naroda a njihove pristalice izgledali fanatično i akul jer su obojica doveli države
do ratova, siromastva i izbeglica, što je totalno lame gledano sa Zapada.
Kulturna
hegemonija se širi iz jednog centra, kao što su parade i sletovi u doba
komunizma organizovane od strane Partije tako su danas flash mob sletovi
organizovani od kompanija i organizacija, koristeći trupe igrača ili pevača da
odigraju i naprave događaj a posle to postaviti na internetu i viralno proširiti
kao kakvu epidemiju ne bi li preneli svoju poruku/reklamu masu. Publika se
koristi kao deo spektakla medija, reklama i PR-a određenih brendova, politike i
ideja. Više nije dovoljno okačiti bilbord od 30 metara ili napraviti video spot
sa savršenom digitalnom animacijom, jer je masa otupela, potrebno je uključiti
ih na sve načine kao simfonijski orkestar iz Kopenhagena koji je odsvirao jedno
klasično delo u metrou, uključivši u svoj aktivizam i putnike, tako da su oni uvučeni
u medij postali deo te reklame kada je snimak u HD-u postavljen na YouTube-u.
Isto je to uradio i Ivan Tasovac kod nas beogradskom filharmonijom, kada je
odsvirao u ulici Strahinjića Bana jedno džez delo, a posle aplauza publike iz
kafića, muzičari su kao hladan tuš, cinično otvorili transparent "Hvala
što ne dolazite", misleći da ta bogata publika ne posećuje prave kulturne
manifestacije i beogradsku filharmoniju pa nisu kul, već su šabani/batice koji
slušaju narodnjake i Pink muziku kao neprosvećeni ratni i demokratski profiteri.
Baš kao u art filmovima Godfrey Reggio-a, reči nama ne
služe nego mi robujemo njima. „Život je transformacija, izvan balansa i rat“, dok
kul znači perfidnu hegemoniju manjine, rat za prevlast mišljenja, ljudi, teritorija
i postojanja.
Нема коментара:
Постави коментар