уторак, 22. јануар 2013.

Šizofreno Tviter novinarstvo



Agencija France-Press, novine Washington Post i posrednik Getty images su se našli na sudu jer su neovlašćeno preuzeli fotografije Daniel Morel-a sa njegovog Tviter profila u kojima su se nalazile slike sa zemljotresa sa Haitija iz 2010. godine a posle to komercijalno distribuirali preko svojih novinskih portala. Na to su kompanije odgovorile da čim je taj novinar objavio na Tviteru da je to postalo javno.[1]



Međutim Tviter uslovi korišćenja govore drugačije, “Tviter poštuje intelektualnu svojinu drugih i očekuje od drugih da ce poštovati korisnike i sadržaj tog servisa". A zbog ovih uslova i očigledne krađe vlasnik fotografija traži od francuske agencije i ostalih desetak miliona dolara kao odšetu. Suđenje je još u toku i pod budnim okom javnosti a presuda će promeniti način distribucije i redistribucije tuđe intelektualne imovine na Internetu.


Druga krađa fotografija koja isto može završiti na sudu je kada je Buzzfeed sajt repostovao originalne fotografije sa Reddit-a i Imugur-a na svoj sajt pod naslovom “"14 Amazing Photos That Are Totally Not Photoshopped" , bez ikakve naznake odakle su slike, ko je autor i linka koji bi vodio do originala.[2] Međutim posto je Google pre par meseci razvio pretragu slika preko svog pretraživača (Google Images) korisnicima i autorima nije bilo teško da lociraju gde su sve repostovane njihove fotografije. Kad su optužbe stigle sajt Buzzfeed je momentalno skinuo te fotografije i izvinio se autorima i sajtu uz rečenicu “Nama je žao sto smo iznervirali te kreativce, samo smo hteli da pokažemo koliko su to kul slike”. 


Još jedan slučaj kršenja privatnosti je preuzimanje porodičnih slika sa zaključanog profila sestre od Mark Zuckerberg-a[3] a potom njeno objavljivanje i repostovanje na Tviter koje je posle postalo vest. A sve to omogućeno sa aplikacijom Storify[4], koja najprostije rečeno može da kopira sve što se vidi na ekranu i tako originalno repostuje i kopira gde god želiš na internetu (nešto kao dugme Print Screen), a privatnost i ono što si podelio sa najbližim prijateljem postaje instant javno i vest. Samo je pitanje hoće li tvoj prijatelj/poznanik i onome kome si dao da vidi sliku (ili tagovao), post ili mišljenje online hteti u originalu da kopira i postavi da svi vide i od toga verovatno zaraditi slavu ili pare. Da li će ovi novinari biti tuženi zbog načina na koji su došli do vesti i zbog nekonsultovanja vlasnika fotografije i traženja dozvole za objavljivanje ostaje da se vidi od štete koju bude porodica Zuckerberg preživela.


Međutim kod nas je sasvim druga priča oko intelektualne svojine, privatnosti i krivičnog zakona. Potpuno bezakonje vlada kako među državnim organima tako i na polju medija. Zato i jesmo kolonija jer smo preuzeli samo najgore stvari sa Zapada, zato smo i smetlište gde se recikliraju već istrošeni životi i priče.

Tako kod nas Blic usavršava tu krađu videvši je na Zapadu, pa tajno slika tvitove od Biljane Srbljanović  a posle od toga pravi vesti. Na poslednjoj je pod naslovom “Biljana Srbljanović: Još jedna pobeda Jeremića, i od najbanalnije proslave napravio je problem za Srbiju“[5] privukla čak 898 komentara. U vesti se analiziraju njene izjave “Moze li iko zamisliti novogodisnji prijem u nemackoj ambasadi, na kojoj svira lili marlen? da ne govorim o UN-u?“ i druga “ maticna stranka vuka jeremica je SPS ciji je clan bio devedesetih. u DS se uclanio kada je ova stigla na vlast”. 


Blic ne samo sto krši zakon o autorskim pravima već i pravo na privatnost i uslove Tviter korišćenja, da ne pričam o drakonskom Zakonu o javnom informisanju gde za pogresan zarez sledi gašenje novina zbog astronomskih kazni, plus to što su tvitovi/profil Biljane Srbljanović zaključani, dakle nisu dostupni javnosti, osim onome kome ona da da čita, takođe ona se ne zove svojim pravim imenom na toj mreži već se potpisuje kao @leyakeller. 


Dakle, šta ako to nije ona napisala a Blic je vec linčovao u svojim komentarima, šta ako je neko drugi preuzeo profil, napravio isti takav lažni duplikat ili joj profil preuzeo neki virus? Šta ako je ograničenost tvita od 140 karaktera promenio smisao poruke?


U našem Zakonu o autorskim i srodnim pravima Član 28 ovako kaže : “Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli emitovanje svoga dela” a Član 33  “Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli da njegovo delo koje je zabeleženo na nosaču zvuka, odnosno nosaču slike (kompakt disk, audio kaseta, video kaseta, filmska traka, optički disk, dijapozitiv) javno saopštava uz pomoć tehničkih uređaja za reprodukovanje zvuka, odnosno slike.”[6] Zatim “Po članu 143. Krivičnog zakonika, “neovlašćeno snimanje razgovora, izjave ili saopštenja od strane onoga kome nisu namenjeni, kažnjivo je novčano ili zatvorom od tri meseca do tri godine” ali dalje stoji u istom Zakonu “…ako se informacija na snimku odnosi na ličnost, pojavu ili događaj od interesa za javnost, naročito ako se odnosi na nosioca državne ili političke funkcije, a objavljivanje je važno s obzirom na činjenicu da lice obavlja tu funkciju;” 


Tako da je teško odrediti gde i dokle stupa zakon a gde su slobode; kao i kome su ove poruke Biljane Srbljanović upućene, da li javnosti, prijateljima ili kao vođenje svog Internet dnevnika. Ona se takođe ne obraća Vuku Jeremiću u tim tvitovima/statusima/porukama, a može, već piše za sebe te rečenice/statuse. Tim pre to nije obraćanje javnosti niti novinarima jer je niko od novinara nije ni pitao nista, dakle nije ni intervju, već je obraćanje samo svojim odabranim i zaključanim pratiocima ili vođenje ličnog dnevnika.


Još jedan problem je što Srbljanovicka na svom profilu ne definise kada piše ona, kada kao dramaturg, kada piše kao simpatizer LDP-a a kada kao običan građanin. Na njenom profilu (ako je njen) se ne definiše ništa, stoji samo slika ženske brade, koja liči na njenu a od informacija ima samo “Bunny, ball ball. Belgrade Paris Baku”, pa problem identiteta dovodi sve te zakone pod pitanje, prema kome ih primeniti? Slici na Internetu? Toj biografiji? Njenim pratiocima? Izmišljenoj ličnosti?


Razlika između Tviter profila Jeremića i Srbljanovićke je taj što je Vukov zvanični, stoji njegova slika, njegova biografija (Predsednik Generalne skupstine UN) i otvoreno priča o svojim aktivnostima kao i to što polemise sa neistomišljenicima dajući im do znanja ko je on i zašto to priča. Čak je i proletos tražio gašenje satiričnih/lažnih tviter profila koji su u njegovo ime pisali i njega ismejavali, a jednom tviterašu koji je vodio jedan od tih lažnih profila Jeremića je i pretila kazna.[7]


“A kad je reč o zakonu, Internet se ne razlikuje od „stvarnog“ sveta u pogledu toga šta je dozvoljeno napisati ili reći. Uvreda je krivično delo nezavisno od toga kako, to jest, „preko čega“ je upućena. Ako si pretrpeo uvredu, ne možeš se osloniti na javnog tužioca, već postupak moraš pokrenuti sam, podnošenjem privatne tužbe. “[8]


Međutim i uprkos tim zabranama novinari ne mogu da odole da ne ukradu nečije misli, slike ili ideje. Informer novine su poznate po tome što redovno kradu i bez odobravanja objavljuju tuđe tvitove. Kurir, Blic i Alo ne samo da prenose već i od toga prave vesti. Poslednje su : “Vojislav Vujić iz Predsedništva omladine DS na Tviteru napisao da je pesma koju je u UN izveo Viva voks korišćena kao „muzička podloga“ za silovanja u balkanskim ratovima”[9], zatim Kurir druga vest pod naslovom TVITER-BISER: Jeremić oduzeo Tesli 30 godina života! A u tekstu dalje stoji :


 “Vuk Jeremić, predsedavajući Generalne skupštine UN i okoreli tviteraš, napravio je veliki gaf kada se juče na društvenoj mreži pohvalio kako je upravo završio pisanje govora koji će predstaviti na „stogodišnjicu“ smrti naučnika Nikole Tesle, na komemoraciji u hotelu „Njujorker“ na Menhetnu.”[10]

Ali vratimo se na Srbljanovićku, uopšte nije bitno šta je ona napisala, da li je podržavala ili je pljuvala Jeremića ili osuđuje nastup Viva Vox kao nacionalistički ili kao globalistički, pitanje je kršenja morala pre svega i unovčavanje svakog trača na račun pojedinaca koji su uvučeni silom u medijski spin. Ne kažem da je Biljana nevina u ovom slučaju, ona je samo deo medijske mašinerije i zamajavanja gladne mase ovakvim glupostima i nosi istu odgovornost kao i oni koji finansiraju takve tabloide. 


Još jedan primer špijuniranja ali Facebook profila od strane Blic novinara je kad je na vest o oslobađanju Ramuša Haradinaja predsednik grupe „Naši“ postavio status na svom Fejsbuk profilu „Neće biti istinskih promena u Srbiji dok se ne bude zaljulalo njih par stotina iz centra Beograda“, odmah dobio telefonski poziv od novinara tog lista sa pitanjem „Šta si mislio pod tim Zaljuljati?“. Dalje Ivan Ivanović, vođa grupe „Naši“, nastavlja izlaganje kako novinari Blica bukvalno prate sve šta on radi kao i da prate aktivnosti lidera svih partiotskih i nacionalnih organizacija.[11]


Postavljaju se onda logična pitanja : Da li ako novinar Blica ili Kurira prođe pored moje kuće i načuje pola moje rečenice da li će on smeti da je kao takvu objavi na naslovnoj strani? Da li to što je čuo je relevantno ili istinito? Da li možda nije prepoznao sarkazam ili možda nije uopšte čuo mene već mog komšiju a pošto ne poznaje komšiju mislio da sam to ja rekao?


Besmisleno je pričati o kodeksu novinara iako su isti usvojila dva međusobno omražena udruženja UNS i NUNS[12], a sumnjam da je iko od zaposlenih novinara, a neki rade i za 6000 dinara, i pročitali ili saznali za tako nešto. Buvalno svaki član tog kodeksa vrišti na ovakve Tviter novinare da su u dubokoj grešci, a navešću samo jedan “4. Novinar je dužan, kada je to neophodno, da konsultuje što više izvora i da im omogući da iznesu svoj stav”.[13]


Naravno besmisleno je pričati o pravu i pravednom suđenju u Srbiji gde poslednjih 70 godina postoje samo politički progoni i politčka suđenja, gde sa dolaskom nove vlasti se biraju i sudije podobne toj vlasti[14] a zakon se u najmanju ruku manipuliše ili otvoreno krši. A ova Tviter-tabloid romansa odgovara svima, pogotovo attention whore koji su željni pažnje a nemaju svoj medij niti mogućnost da plate svoje pojavljivanje. Oni kreiraju skandale a tabloidi privlače publiku takvim naslovima i besmislenim vestima da bi se od pravih vesti i problema skrajnula pažnja. Lakše je medijima i progutati tužbu protiv njih nego se obračunati sa mafijaskim podzemljem ili mafijašima na vlasti od kojih i dobijaju pare svi ti tabloidi. Njihova je svrha zabaciti udicu gladnome narodu a onda ga izvući na suvo sa ovakvim zaglupljivanjem i polu istinama.


Dokle će trajati i dokle ce ići tabloidizacija, gde su granice privatnosti, uvreda, manipulacije i autorskih prava ne zna se. Što je dublja ekonomska rupa u koju poniremo biće dublja i etička i moralna jer ipak nagon za životom uvek pobeđuje kulturu i humanost. A da nisu ni SAD imune na to već da i one ubijaju svoje novinare koji se drznu da se bore za pravu slobodu i istraživačko novinarstvo, i da sve osim Tviter novinarstva se kažnjava smrću govore i dva sumnjiva smrtna slučaja. Jedan je James Kim[15], novinar cnet.com Internet portala koji je umro pod nerazjašnjenim okolnostima u šumama Big Windy Creek-a navodno od hipotermije, a drugi je Aaron Swartz[16] osnivač Reddit-a, borac za Internet slobodu i haktivist koji je navodno izvršio samoubistvo u svom stanu obesivši se. Očevi obojice ovih mladića optužuju američku vlast[17][18] i njihove tajne službe[19] za njihovu smrt. Da li će ikada biti rešeni ti slučajevi navodnih samoubistava i “nesreća”[20] kao i koji bi to sud mogao da otkrije ne zna se jer su obojica bili protiv Američke korporativne vlasti, njihovog političkog sudstva i monopolističke intelektualne politike.



Borba za cenzuru kroz ubijanje neistomišljenika i njihovo uklanjanje iz zemalja kao stranih plaćenika se vodi i kroz američki Predstavnički dom i Senat i rusku Dumu. Pa imamo da je „Zakon Magnitskog“pokrenut zbog ubistva advokata Sergei Magnitsky-a koji je otkrio multi-milionsku prevaru u kojoj su bili umešani ruski zvaničnici i ruska policija[21]. A taj zakon sada zabranjuje ulazak u SAD i zamrzava američke račune onih građana Rusije koji su, po mišljenju Vašingtona, „umešani u kršenje ljudskih prava“. Preliminarni spisak postoji i dalje će se popunjavati, ali će se imena objavljivati selektivno, u zavisnosti od „interesa nacionalne bezbednosti“, rečeno je u Vašingtonu[22]. A kao odgovor na to Moskva sastavlja „Listu Gvantanamo“, spisak građana SAD kojima će biti zabranjen ulazak u Rusiju na kojoj se zasad nalazi 60 ljudi.[23]



Mada u vreme spinovanja vesti više se ne veruje ni slikama niti snimcima a kamoli tvitovima i spiskovima. Poslednji mogući spin je pokušaj atentata lidera bugarskih Turaka u Sofiji, gde vidimo čoveka na snimku od jednog minuta, sa propusnicom za novinare kako vadi pištolj, prilazi govorniku na bini, prislanja mu pištolj na glavu ali nekim slučajem on ostaje zaglavljen i metak ne izlazi iz cevi.[24] Vođa Turaka Ahmed Dogan ostaje živ a atantetor brutalno prebijen, a vest postaje provaljena da je nameštena na nekim forumima, pa govore kao da je ona iscenirana da pokaže kako Turci imaju loš položaj u Bugarskoj.[25]


Tako imamo da je današnja Srbija šizofrena kao i Bugarska, ali između dve plaćeničke strane, ruske i američke, a spiskovi nepodobnih se samo uvećavaju između potplaćenih strana. A ti domaći spiskovi nepodobnih više liče na vojne vežbe u državi Mali gde zbog nemanja para umesto ispaljivanja municije vojnici viču „ra-ta-ta-ta“[26]. Tako i kod nas umesto akcije plaćenici viču onaj drugi je strani plaćenik, a svi ostanu gde su i bili, živi i zdravi, svi aktivisti a svi pacifisti; pa ta šizofrenija počinje da prelazi i na pojedinca; Tviter i njegovo haotično postavljanje statusa stvara od pojedinca uplašenu jedinku, non-stop izloženu stresom, depresijom i cinizmom, a sve to posredno preko plaćenih organizacija i main-stream medija se prenosi na milionsku publiku pa se šizofrenija multiplikuje i amplifikuje. I onda postajemo pocepana država[27] zbog sukoba civilizacija kao što rekao Samjuel Hantington. A zatim i na ličnom planu postajemo pocepana, šizofrena, jedinka.[28] Tokom hladnog rata su se tako cepale države u kojima su strane sile ratovale ne direktno već preko svojih plaćenika u Vijetnamu, Afganistanu i Koreji. Isto tako se danas u Srbiji strane sile bore,ali ne direktno ni oružjem, jer bi bilo isuviše providno, već preko svojih plaćenika : političara, nevladinih organizacija i medija. Sistemskih parazita. 


Jednu stranu čine proruske desničarske organizacije većinom finansirane iz Rusije (koje idu na vojne vežbe u Moskvu[29])[30] Naši, SNP 1389, Pokret za Srbiju, СЈАГ[31], SPC, Ravnogorski pokret, (donedavno zabranjeni Obraz, pandan ruskoj istoimenoj organizaciji); mediji : Kurir, Pečat, Pravda, Informer, Svet Plus, NSPM, Vaseljenska TV, TV Kopernikus, Telefakt (nekadašnji BK TV koji emituje samo informativni program na YouTub-u), Косовский фронт, СРПСКА.Ру, Ruska Reč, UNS, Geopolitika, Geopolitika - Srpska Analitika (Internet magazin), Forum srpski nacionalisti (a spominju se i NIN, Politika i Večernje novosti u toku 2008. godine[32]);  političke  stranke : Dveri, DSS, SRS i delom SNS i SPS.


Drugu stranu čine američke liberalne organizacije[33] „finansirane od fondacije NED, koja funkcioniše kao organizacija za sprovođenje specijalnih operacija CIA i finansira se u sklopu budžeta za USAID, koji se odobrava od strane Stejt departmenta“ : Fond za humanitarno pravo, Žene u crnom, Helsinški odbor za ljudska prava, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Gej strejt alijansa, Inicijativa mladih za ljudska prava, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava, Yucom, Rekonstrukcija ženski fond, Građanska inicijativa, Kvirija fond, Fondacija egzit, Amnesty Intenational, Dokunino; mediji : Vreme, B92, Danas, Blic, Pesčanik, E-novine, Republika, NUNS; političke stranke DS, URS, LDP i delom SNS i SPS.[34]


Zato i novinarstvo nije slobodno već tviteraško, intelektualno skraćeno, tajnim službama diktirano, privatnim klubovima formirano, informativno osakaćeno sa polu lažima, spin istinama i zarobljeno u neobrazovanost, nepravdu, kršenje zakona i plaćeništvo. A koja god da od ove dve grupe pobedi Srbija će ostati kolonija, samo je pitanje da li ruska ili američka, ćirilična ili latinična[35]. Pitanje je samo da li će nam na vlasti biti ruski špijun Tito[36] ili američki DOS. Pojedinac ili nezavisni novinari nemaju nikakvu šansu protiv ove dve mašinerije, protiv novog svetskog poretka ili istočnjačkog despotizma. Jedna strana je ekonomski fašistička druga je vojno fašistička. Pobediće ona strana koja ubedi svet da je ona druga fašistička, a antifašističkoj borbi je sve dozvoljeno, sva nacistička sredstva u svojoj borbi su opravdana i „pravedna“ jer se bore protiv fašista, samo je problem što se u toj borbi gubi pojam fašizma i fašista. I zbog toga jedino i postoji Tviter novinarstvo, u prozapadnim medijima da opradvaju pljačku Srbije, u proistočnim da opravdaju nasilje u Srbiji. Gubernija ili protektorat običnom podaniku svejedno je, zato oni i vladaju.


Zato se novinarstvo u Srbiji uopšte nije promenilo od devedesetih jer nije ni politička scena drugačija sa njenim kreatorima i plaćenicima. Borba dve Srbije (Prve i Druge) može se završiti samo fatalno po narod a profitno za kolaboracioniste i strane sile koje god da su. Razlika između 1991. i 2013 u novinarstvu je ta da je ono sada brže a manipulacija malo teža zbog upliva Interneta dok su strani ciljevi već poznati i otkriveni.

[1] News outlets improperly used photos posted to Twitter: judge Jan 15, 2013
 http://www.reuters.com/article/2013/01/15/us-socialmedia-copyright-ruling-idUSBRE90E11P20130115
[2] Redditors Accuse BuzzFeed of Photo Theft Jan 10, 2013 http://mashable.com/2013/01/10/reddit-photography-buzzfeed/
[3] Mark Zuckerberg's Sister Complains Of Facebook Privacy Breach http://www.buzzfeed.com/jpmoore/mark-zuckerbergs-sister-complains-of-facebook-pri
[5] Biljana Srbljanović: Još jedna pobeda Jeremića, i od najbanalnije proslave napravio je problem za Srbiju 18. 01. 2013  http://www.blic.rs/Vesti/Politika/363319/Biljana-Srbljanovic-Jos-jedna-pobeda-Jeremica-i-od-najbanalnije-proslave-napravio-je-problem-za-Srbiju
[7] Ministarstvo spoljnih poslova blokiralo satirični profil o Vuku Jeremiću na Tviteru 14. 07. 2011.
http://www.blic.rs/IT/265772/Ministarstvo-spoljnih-poslova-blokiralo-satiricni-profil-o-Vuku-Jeremicu-na-Tviteru
[9] OMLADINAC DS: Marš na Drinu je sramota Srbije! 18.01.2013.
  http://www.kurir-info.rs/omladinac-ds-mars-na-drinu-je-sramota-srbije-clanak-607755
[10] TVITER-BISER: Jeremić oduzeo Tesli 30 godina života! 05.01.2013. http://www.kurir-info.rs/tviter-biser-jeremic-oduzeo-tesli-30-godina-zivota-clanak-590127
[11] Емисија Ћирилица, 10. децембар 2012. / Иван Ивановић, председник СНП НАШИ http://www.youtube.com/watch?feature=player_detailpage&v=vJfXQLo5j2A#t=3617s  (59:07 min)
[14] „Operacija 700“: Kako je izvršena najveća čistka u istoriji srpskog pravosuđa 24. decembar 2009. http://www.nspm.rs/politicki-zivot/operacija-700-kako-je-izvrsena-najveca-cistka-u-istoriji-srpskog-pravosudja.html?alphabet=l
[16] Aaron Swartz found dead Friday January 16, 2013 http://tech.mit.edu/V132/N62/swartz.html
[17] Aaron Swartz was 'killed by the government,' father tells mourners January 15, 2013 http://www.latimes.com/news/nation/nationnow/la-na-nn-aaron-swartz-funeral-eulogy-father-20130115,0,648108.story
[18] “The Washington Post published an op-ed article written by Spencer Kim, James Kim's father, criticizing various government entities that had, in his estimation, played roles in his son's death.” The Lessons In My Son's Death, January 6, 2007 http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2007/01/05/AR2007010501736.html
[19] Wikileaks Says Aaron Swartz Was a Possible Source 2013-01-20  http://mashable.com/2013/01/20/wikileaks-aaron-swartz/
[20] Isti je slučaj i sa Anna Politkovskaya-om, ruskom novinarkom, koja je ubijena zbog oštre kritike Putinove vlasti i to simbolično baš na njegov rođendan 7. oktobra 2006., dok taj rođendan u Srbiji novinari NSPM na neki način slave i čestitaju mu na svom Internet portalu cenzurišući negativne komentare i afirmativno pišuči o njegovoj vlasti u tekstu „Životni jubilej predsednika Putina“.
Filtrirani komentari -http://www.nspm.rs/component/option,com_yvcomment/ArticleID,69499/url,aHR0cDovL3d3dy5uc3BtLnJzL2hyb25pa2EvdmxhZGltaXItcHV0aW4tc2xhdmktNjAtcm9kamVuZGFuLmh0bWwjeXZDb21tZW50Njk0OTk=/view,comment/#yvComment69499  
Afirmativni tekst o Putinu - „Животни јубилеј председника Путина“ 06. октобар 2012. - http://www.nspm.rs/savremeni-svet/zivotni-jubilej-predsednika-putina.html
[21] Russians draft 'Guantanamo list' to sanction U.S. officials January 18, 2013 http://www.latimes.com/news/world/worldnow/la-fg-wn-russian-guantanamo-list-20130118,0,1877573.story
[22] Dvostruki udar SAD na „previše nezavisnu“ Rusiju 17. decembar 2012.  http://lat.ruskarec.ru/articles/2012/12/17/dvostruki_udar_sad_na_previse_nezavisnu_rusiju_18869.html
[23] Moskva sastavlja „Listu Gvantanamo“, spisak građana SAD kojima će biti zabranjen ulazak u Rusiju 19. januar 2013. http://lat.ruskarec.ru/news/2013/01/19/moskva_sastavlja_listu_gvantanamo_spisak_gradjana_sad_kojima_ce_biti_zab_19479.html
[24] Failed Live Attack on Ahmet Dogan in Sofia 19.01.2013 http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=drKifHr5UsU
[25] Ali da vođa Ahmed Dogan uopšte ne mora da radi za interese Turaka govori i primer Ijad Ag Galija, infiltriranog plaćenog špijuna u vrhu najopasnije islamističke gerile u saharskoj regiji, koji je godinama imao podršku Berlina http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Vodja-pobunjenika-u-Maliju-nemacki-covek.lt.html
[26] How to Malian Troops Too Poor to Train with Real Bullets http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=KR3P8Jc-AZY#!
[27] U jednom medicinskom istraživanju „Migration and schizophrenia“ se otkriva da imigranti iz Maroka razvijaju šizofreniju nakon dolaska u Holandiju. U njemu se ne zna uzrok bolesti ali se sumnja da je zvog neprilagođenosti pojedinaca novoj kulturi življenja, kao što su društvena odbačenost, rasna diskriminacija, disfunkcionalna porodica, nezaposlenost i loši uslovi stanovanja. „Migration and schizophrenia“ Selten JP, Cantor-Graae E, Kahn RS., 2007 Mar 20  http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/17278906?dopt=Abstract
[28]Adam Brault “I quit Twitter for a month and it completely changed my thinking about mostly everything”
 Dec 4, 2012  http://adambrault.com/post/37201680402/i-quit-twitter-for-a-month-and-it-completely-changed-my
[29] “За госте из СНП Наши, Кравченкови штићеници изводе ефектни приказ својих војних и физичких вештина.” http://nasisrbija.org/index.php/2013/01/19/nasi-u-moskvi/
[30] Наши у Москви 19. јануар 2013. http://nasisrbija.org/index.php/2013/01/19/nasi-u-moskvi/
[31] “Организација СЈАГ којој Кравченко такође припада одржава контакт са више од 700 оваквих клубова, док у оквиру савеза клубова СЈАГ делује 85 војно спортских клубова од чега је један у Србији.” http://nasisrbija.org/index.php/2013/01/19/nasi-u-moskvi/
[32] Kampanja protiv Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/Hajka%20izvestaj.doc
[34] Širom Srbije izlepljeni plakati “Strani Agenti” 13. Januar 2013. http://nasisrbija.org/index.php/2013/01/13/sirom-srbije-izlepljeni-plakati-strani-agenti/
[35] Najbolje se netransparentnost i promena vlasništva medija u Srbiji vidi na power point prezentaciji u kojoj su primer bile sada zatvorene dnevne novine Press. Istraživanje je postavljenoj na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, pod naslovom „TRANSPARENTNOST VLASNIŠTVA NAD MEDIJIMA : (ne)mogućnost kontrole – kako rešiti problem” Beograd 14. decembar 2012. Tu se vidi kako su se za par godina finansijeri vrtoglavo menjali i uticali na ono što se piše u tom mediju http://www.acas.rs/images/stories/PRESS_DNEVNE_NOVINE_-_VLASNICKA_STRUKTURA_ISTORIJAT.pdf
Објавио у

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)