Dnevnik nezaposlenog

 

Hrvatska 2012.

Stalno računam kako ću se pokriti, koliko novaca imama, kada dolazi naplata kredita, pa telefonski računi, računi za režije…. 

Onda režem korištenje intereneta sa 15 na 1GB (i onako ne surfam previše, ne skidam stvari, filmove i sl…) i razmišljam što bih još mogla. A kada se sjetim da sam samo prije godinu dana, godinu dana! još uvijek razmišljala kako će  biti lako za pronaći posao i ugodno na produženom godišnjem odmoru. Kako ću raditi pomalo, zaraditi za otplatiti kredite i da će mi ostati nešto novaca da si priuštim odlazak na more, planine, da mi neće biti problem platiti djetetu školarinu i kupiti mu još ponešto…. Sada sam na drugoj strani realnosti, onoj koju proživljava većina građana. I bojim se, takva me situacija čini ranjivom, nesigurnom.

A posla niotkuda. Evo malo podataka: do 17.prosinca, 2012. poslala sam 79 ponuda po raspisanim natječajima od toga sam dobila devetnaest (19) zahvala – odbijenica i pet (5) poziva na prezentaciju, testiranje ili razgovor kao kandidat u užem izboru. A može i ovako – pedesetpet (55) tvrtki nije odgovorilo na prijavu na natječaj. Da, i ovdje navađam samo tvrtke koje su tražile kadar koji odgovara mojem profilu prema stručnoj spremi, profesionalnom iskustvu i poziciji. Javljam se na poslove van svoga grada, županije i države, spremna sam za drastične promjene – ne jer nemam drugog izbora, već jer to mogu i želim. I onda propitujem sebe samu, možda sam ja zbrkana, nerazumljiva, neprilagođena. Možda je nešto u mom CV-u što odbija poslodavce ili je nejasan ili … što ja već znam?! A možda je ipak stvar u STAROSTI i diskriminaciji po toj osnovi.

Dnevnik nezaposlene – epilog 24. 12. 2012.

http://komentar-dana.net/2012/12/dnevnik-nezaposlene-epilog/#sthash.Orz6OZJW.dpbs

  

Srbija 2012.

Moj radni, odnosno neradni dan ponavlja se iz dana u dan.

Kada se probudim, malo se motam po kući, pogledam ima li neki nov oglas za posao. Ako ima, super, pošaljem CV, a ako nema, ništa novo, nije bilo ni juče, pa što bi ga i danas bilo. Proverim ima li neke nove porudžbine za nakit, čisto da ugovorim neki poslić.

Tad kreće moje putovanje kroz svet nakita i nekih novih tehnika i nekih novih modela. Uvek tražim nešto novo što bih mogla da napravim i, ako nađem nešto zanimljivo, bacam se na posao.Utom dođe i veče, precrtan još jedan dan na kalendaru.Odoh sad da utonem u san i da se nadam nekom boljem sutra.

Nadam se da ću vam sledeći put pisati o mom novom poslu u kome uživam.

Eh, moj dnevniče, tebi su sad stranice popunjene, a moje su još uvek prazne. 

Dnevnik nezaposlene žene: Prođe još jedan dan u maštanju 

ZORICA ANTONIJEVIĆ VUKELIĆ, 29. 02. 2012. 11:27

http://zena.blic.rs/Poslovna_zena/9985/Dnevnik_nezaposlene_zene_Prode_jos_jedan_dan_u_mastanju

 

Austin, Texas 1991. 

All his days are about the same.

He wakes up at 11:00 or 12:00 eats cereal or toast, reads the newspaper looks out the front door, takes a walk goes to a movie matinee, listens to the radio watches sitcom reruns till 1:00 and usually falls asleep about 2:00. 

He likes to sleep. Sometimes he has good dreams.

Slacker[1991]

 

Nemacka 1930.

Nezaposleni muskarci koracali su sporije od zena – koje su i dalje morale brinuti o domacinstvu – i vrzmali se bez cilja. Nista vise nije bilo hitno; zaboravili su kako je to kad se zuri – tako su opisivali nezaposlene u jednom nemackom gradu. Jer  za muskarce je podela dana na sate davno izgubila smisao. Od stotinu muskaraca njih 88 % nije nosilo sat, a samo trideset i jedan je imao sat kod kuce. Ravnali su se po tome kad ustanu, obeduju i odu na pocinak. Izmedju tih radnji , vreme je proticalo a da niko nije tacno znao kakvim je dogadjajima ispunjeno.

M.Jahoda, P. Lazarsfeld i H. Zeisel, Marienthal : The Sociography of an unemployed community

Više priča o nezaposlenosti :

http://gawker.com/5927342/hello-from-the-underclass-unemployment-stories-vol-one?tag=hello-from-the-underclass