Srbija za 200 godina

Za 200 godina ovde će se voditi iste rasprave – Zapad ili Istok? EU ili Rusija? Heroj ili izdajnik? Kako da mladi ostanu u zemlji? Koje su profesije najkorumiranije? Kako smanjiti kriminal a ne stati na žulj nekom političaru? Da li su bolji privatni ili državni fakulteti? Koliko će poskupeti struja? Koliko će poskupeti mesečna korpa? Može li domaćinstvo od četiri člana da živi od prosečne zarade? Treba li nacionalizovati EPS ili ne? Kako u isto vreme smanjiti administraciju a ne deliti otkaze? Kako zaraditi više a raditi manje? Koliko će nam pomoći Rusija u sporu sa Bugarskom? Da li nam je Zapad prijatelj? Koliku platu ima ministar odbrane? Zašto Srbija ima samo kratkoročno pamćenje? Zašto Srbi postavljaju ista pitanja već 200 godina?

Ako je istorija učiteljica života zašto onda ništa ne učimo? Sa toliko istorije uglavnom ugnjetavanja naroda na ovom prostoru trebali smo da budemo eksperti do sada u upravljanju države. Trebali bi da znamo sve ono što drugi narodi tek doživljavaju. Nove države su trebale od nas da traže pomoć i savet u kreiranju monetarne politike a ne da mi čekamo one uspešne iz SAD-a da dođu da nas uče kako voditi državu i kako živeti. 

 

Kad bi ovaj narod bio pacijent dijagnoza bi mu bila demencija. Bez progresije ka alchajmeru ali i bez regresije ka sećanju. Večito stanje limba. Istorija će kao i mladi biti poturčeni ili pozapadnjačeni. Kritičari zarađivati od napadanja onih drugih. Tehnologija će se uvoziti kao i sve ostalo, najveće rasprave će biti odakle uvoziti i ko da bude distributer. Da li gledati turske, indijske ili španske serije? Da li voziti levom ili desnom stranom? Čime da decu nauče profesori kad su i oni preko veze došli da ih uče? Čime da novinari informišu mlade kada su plaćeni za laži? Čime da poznati savetuju mlade kada su prezimenom ili kurvanjem stigli do karijere, kada su nasledili posao od roditelja? Šta da ti kažu oni sa biroa osim što nisi rođen u višoj kasti, što nisi sin uticajnog političara ili poznate kurve?

Ovde se igralo i uvek će se igrati kako svira strani orkestar. Ko najbrže nauči korake i ko se prvi uhvati u kolo taj će i uspeti. Krugovi se brzo zatvaraju, a stolica je uvek jedna manje od učesnika igre.