Ništa nije tako dosadno kao tuđa Facebook sreća

Gledam tako prijatelje i njihove Facebook profile - svi srećni! 

Jedan se oženio, drugi putovao u Nemačku, treći pije ekstremno skupo vino, četvrti dobio dete, peta izlazi redovno, šesti promenio treći auto, sedma našla bolji posao, osmi posetio Burning Man festival… Sudeći po Facebooku svi imaju neke savršene živote, svi negde putuju, rade, slave, vesele se i pitam se šta to čini za mentalno zdravlje onoga ko sve to nema? Koliko te baca u depresiju svaki njihov uspeh? Sreća? Dete? Auto? In a Relationship?

Jedno istraživanje među 425 studenata u državi Utah je došlo do zaključka da svi misle da oni drugi imaju bolje živote od njih i da život nije fer. A taj indeks nesreće se uvećavao provedenim vremenom na tom sajtu, pa srazmerno vremenu sve su više posetioci postajali tužniji.[1]

Jednostavno ne može da ne prođe svakom kroz glavu kako to uspevaju, jer svi oni za pojedinca počinju da predstavljaju jedno lice, jednu ličnost i svaki njihov uspeh postaje uspeh jedne zamišljene osobe. Svi nabrojani primeri su sreća koja se desila drugome a ne tebi, zato se i svako pita - kako?

Nisu bogataši, nisu manekenke niti stjuardese ili selebriti.

Pitaš se da li si ti otpadak od društva i šta sa tobom nije u redu kada po ceo dan sediš za kompom i listaš njihove uspehe. Počinjes da misliš da li sam ja normalan, gde li sam pogrešio, je li to fakultet ili mesto gde živim napravilo od mene luzera? Kako sam samo ja uvek u onoj negativnoj statistici?

Teško više državu i lopove možeš da kriviš iako je među mladima do 35 godina 50% nezaposlenih, oni ljudi sa Facebook-a kao da ne pripadaju nikakvim statistikama, trendovima u Srbiji, siromaštvu i surovoj realnosti u kojoj ti živiš. Oni kao da su sa planete Sreće!

Zašto? Kako? Dokle?

Jedino što mi pada na um je da ta mreža pošto je lična, kao lična karta mora da generiše uspehe. To je kao odgovor na pitanje komšije “Kako je?”, niko ne očekuje tvoju surovu životnu priču, da te žena vara, dete drogira ili da moraš da kradeš iz lokalne radnje jer nemaš dovoljno za sebe. Svi očekuju odgovor – ide, gura se, dobro je... Ako ne odgovoriš tako potaješ čudak. 

To je i razlog zašto neki gase Facebook nalog, jer nemaju čime da se pohvale što je kao neka vrsta samoizolacije od komšija. Nemaš život – nemaš razloga za interakciju sa realnim svetom. Što se više osećaš izdano od društva, prijatelja ili rođaka imaš manje želje i da ih viđaš, isto je to i sa Facebook-om. Oni koji nemaju čime da se pohvale osećaju se ugroženo od euforije Plavog sajta pa i ne postuju o svom životu jer osećaju da ih neće ni shvatiti, niti pomoći, ako mogu, jer i neće.

 

Zato i ništa nije tako dosadno kao tuđa Facebook sreća.

---

[1] Study: Why Facebook is making people sad http://www.digitaltrends.com/social-media/study-why-facebook-is-making-people-sad/