Amerikanizacija

  

Evo dok čitah knjigu Danijel Dž. Borstin "Amerikanci" sam razmislio još malo o Zubaricinom tekstu.

Ona kaže ljudi hoće instant uspeh - život. A to je najtipičniji proizvod Amerike.

Čitam na njihovim počecima 1780. i 1800. oni nisu imali ništa tamo, svi njihovi proizvodi su bili najprostiji mogući (čitaj nikakvi : sa konjima koji su vukli sečiva su sekli led koji su posle izvozili u južne zemlje a pamučne manufakture su bile po privatnim kućama), i ve'ina ako ne i svi su bili neobrazovani ali sa mnogo zemlje, farmeri jelte. 

Nevidljivi okovi

Skoro pročitah knjigu od Bila Brajsona “Made in USA” i on tu govori kako u proteklih 200 godina su se u Americi stalno uvodili neki imbecilni zakoni, tipa u Indijani je 1905. svako ko pomogne mlađem od 21. godine u masturbaciji da se kazni za sodomiju! 1921. kada je rub suknje počeo da se penje do polovine lista u u Juti su razmatrali mogućnost da šalju na robiju žene koje nose suknje sa rubom više od sedam i po centimetara iznad gležnja. 

Friday Fucking ili #FF *

Mislim da bi ljudi sa Tvitera lepše komunicirali kada bi se organizovao i “Friday Fucking” zajedno sa “Follow Friday” (#ff) običajem.

  

Po novom običaju  (velikim prefiks slovima) #FF, korisnici Tvitera bi stavili linkove to jest imena/nick-ove onih sa kojima bi se pojebali te nedelje/vikenda. A ako i oni navedeni stave naš/vaš link/nick/ime eto zanimacije za ovaj ili neki sledeći vikend.

Naravno najteži bi bio prvi tvit koji nekoga poziva na seks. Ali vremenom bi se ljudi skapirali jer ionako to već rade u uvijenijoj formi lajkovanja, dodavanja, retvitovanja i komentarisanja po slikama, blogovima i komentarima. 

Uostalom to savetuje i za realan život Jenna Marbles na svom video blogu :

*(Udatim, oženenima i onima u vezi kao i ljudima kojima vera zabranjuje predbračni seks je savet da ovaj post preskoče)

Društvena mreža jeste poruka ali ko sa njom piše?

Provodeći dosta vremena na društvenim mrežama i njihovo omasovljavanje kao i upoznavanje sa njima preko literature ali i upoznavanje njihovih korisnika me navodi da napišem neke karakteristike i mreža i ljudi koji se tu pojavljuju  kao korisnici ili kreatori izvesnog medijskog sadržaja.

FREE PORN SITES

Овај резиме није доступан. Кликните овде да бисте прегледали пост.

Serbia's Lost Generation

Thousands of Serbian draft evaders fled to Hungary rather than fight in Milosevic's dirty war. Now they find themselves in limbo-with no way out and no way home.

— By Mark Schapiro 

 September/October 1999 Issue

Život je ironija

Poginula od udara groma tokom prosidbe na planini

 

Poljska:Prinudna hemijska kastracija za pedofiile

#dedaup

Sticajem okolnosti posetio sam taj događaj 01.jula ove godine, u kafiću “Asterix”.[1] Pvi put sam došao na neki tvitup (organizovano skupljanje korisnika društvene mreže Tviter) i ovaj je bio u  organizaciji izvesnog dede (Vladimir Stanković @DedaBor iz Bora).[2]

Moj trainspotting

Deset najboljih drugara iz detinjstva su bili i ostali na heroinu. Jedan crk’o pre 5 godina,ostali - raspadaju se.

Studentske parole sa protesta 1968.

“Dole crvena burzoažija!”

“Ne verujte štampi!”

“Dole kneževi socijalizma”

“Nasilje protiv uma!”

“Mi gradimo socijalizam a vi vile!”

Ne želim da ubijam želim da živim

Otvaram današnje novine i zaista nemam šta da pročitam jer su se sve pretvorile u life-style tabloide. Slučajno okrenem svetske vesti na Guglu i vidim da u Grčkoj bujaju protesti.

Međutim ono što me zaista iznerviralo je to što portal Blica,Politike, Večernjih Novosti, Alo-a Kurira uopšte ne prenose ove proteste, držeći nas opet izolovane kao i devedesetih od sveta. Blic čak je otišao dalje pa spinuje vest o protestu afirmativnim pisanjem o merama štednje.[1]

Vladavina medijima

Gustav Le Bon je u svojoj knjizi “Psihologija Mase” još pre sto i kusur godina definisao neke pojave vezanu za masovna okupljanja, gde se pojedinac identifikuje sa liderom i potpuno mu se prepušta na milost i nemilost njegovih želja i aspiracija. Danas se to isto radi samo mnogo perfidnije i indirektnije preko medija.

Kako sam ostarela sama?

Generalno to je problem svih žena.

Traže atletu sa dva faksa, šarmera, alfa maskulinuma, da se razume u vina, sireve, putopis, politiku, odlično pliva, ima lep glas , plave oči ,da sere dugu i piša kolonjsku vodu, ima dobar auto, svoj stan, njegove lepo obrazovane, takođe lepo građene i vrlo načitane, da je naravno single i nekako emotivan ali ipak jak, da vas razume, da zna da vas uteši a ipak da vas pravi ljubomornom sa drugim ribama koje mu se konstantno nabacuju a on ih neće. Da zna kada TAČNO šta i KOLIKO da kaže, gde da vam nađe klitoris , kako da vas natera da svršite iako to ni same ne možete, kako da vas natera da svršite hiljadu puta za noć, da zna gde su vam sve erogene tačke iako ih i nemate, koje boje volite, kakvu kafu, omiljenu seriju, film, srecne brojeve i milion jos stvari...

Jednom rečju "gospodin Pravi" ne postoji osim u knjigama neizdkanih žena, koje maštaju i sanjaju o tom danu kada će dok kupuju namirnice ispustiti svoju kesu sa povrćem, ono se otkotrljati do snežno bele mokasine visokog markantnog nepoznatog muškarca od 30-35 godina, on ih nežno zaustaviti svojim hirurškim rukama, i veoma dugim prstima, podići jednu po jednu u nežni zagrljaj, prići vam dok  vi unutra proživljavate valjda prvi orgazam, spustiti u vašu kesu za sada samo to voće, a kasnije i “pitona”, koje je skupio, pogledati vas pravo u oči i reći dubokim glasom i nepoznatim morskim akcentom “Da nije voća nikada se ne bismo videli”. 

Vi buljite u njega istopljeni od šarma i sreće što vam se neko obratio posle par godina a da nije vaša majka, zamuckujete vaše ime iako vas nije ni pitao. Već zamišljate u glavi vaš prvi seks, putovanja, decu, kupovinun kreveta i kuhinje, kako kuvate za njega i doživljavate duboku starost pričajući unucima o danu kako ste upoznali G.Pravog.

S tim što se on negde kod poslednje reči okrenuo ka svojoj ženi i rekao “Evo stižem”, a vi ostali sa kesom pune nade još par minuta u zagrljaju pitajući se kako je ovo povrće odjednom postalo tako toplo dok ga grlite.

Hvala bogu na ženama pa i spisateljice imaju kome da prodaju svoje “New age man” budalaštine od knjiga "Kako naći g.Pravog?" , " Da li je on Taj? ", " Kako prepoznati viteza u Kornjači?" “Ima li života posle tridesete?”...

Muškarcima pak treba okej sisa, fino dupe i ne tako ružna u faci. Ako zna da ćuti i ponešto skuva već je udata sa dvoje dece.

A ako ni toga nema tu je pornografija i pokretljivi prsti.

Hvala Čarliju Šinu, ženskim časopisima i njihovim knjigama i naravno XXX sajtovima za sve što nemamo u životu a čeznemo za tim.

Tekst inspirisan http://www.zubarica.com/2011/06/najlepsi-pacijent-svih-vremena.html?showComment=1308213864791#c9175258232104645972

Oglasi za prijem u radni/polni odnos

Pre svega poruka za sve domaće poslodavce koji su okačili svoje fantomske oglase za posao a primili svoje kurvetine, rođake i poznanike : Popušite mi kurac!

Pošto godinama tražim posao pa listanjem bezbrojnih besmislenih oglasa za posao sam počeo da razumem taj novi jezik/kod oglašivaca domaćih poslodavaca/robovlasnika. A on glasi ovako :

Vaš CV dostavite na adresu : Znači dajte nekom poznaniku iz firme ili nemojte ni slati.

Fleksibilnost, posvećenost, istrajnost – Znači da si honorarac, nemaš drugi izbor posla zato i jesi tu i koliko god da ti natovarim kutija u magacinu ima da ih preneseš.

Oglašivači na engleskom jeziku mogu takodje da mi popuše kurac.

Menadžer procesa prodaje / podrške prodaji : U najboljem slučaju iza kase a uglavnom prenosiš od stolova po firmi do privatnih stvari robovlasnika

Tražimo mladu i ambicioznu osobu (do 35 godina starosti), koja će se uklopiti u naš tim : Ukoliko robovlasnik već nema neku pičketinu, od desetine kurvetina na lageru očekuje se da izgledaš do jaja i da si spremna da se jebeš bez pogovora na svaki njegov poziv iako on ima decu i zenu a ti da nemaš dečka ni porodicu. A ova odrednica “Tim” može značiti da će ti pička (što samo i jesi) doživljavati transfere od ćaleta, sina do poznanika vlasnika firme i uticajnih ljudi/investitora.

Selektivna kadrovska evidencija : Potrebna drukara

Odlične organizacione sposobnosti, Rukovođenje i administrativni poslovi , Interna i eksterna komunikacija, Odlično poznavanje MS Office i rada na računar, komunikativnost, sistematičnost, preciznost, inicijativnost i brzina u radu i slicno : Ne znači nista, samo je postavljeno da da važnost oglasu i budućem radnom/polnom odnosu.

Minimum IV stepen stručne spreme : Otpiši takav oglas, već ima onog ko to radi sa srednjom a oglas je okačio iz zakonskih obaveza.

Komercijalista – fensi naziv za radno mesto od fizikalca do vozača.

Area sales manager, COST MANAGER, DEPUTY DIVISION CONTROLLER, Customs Clearance Agent i slicni nazivi takođe mogu da mi popuše kurac jer po stranim predstavnistvima tipa Adecco, Erste, EFG, Intesa, Societe General i drugim bankama[1] i osiguravajućim kompanijama kao što su Grawe,Alico, Wiener StÄdtische, Basler i druge zapošljavaju ljude bez konkursa IKADA OBJAVLJENIH! A znajući da 50% privrede srbije lezi na uslužnim delatnostima [2] posao ces naći u kurcu.

Tako da Rasime Ljajiću, govnarko namazani, napušiš mi se kurca BAŠ! Zbog tebe i tvoje lopovske vlade sedim kući sa diplomom bez ikakve nade da cu ikada naći posao. Da bog da tražio posao preko biroa,po kontejnerima hranu i umro gladan kao moji baba i deda bez ikakvih prihoda ili zdravstvene zaštite.

---

[1] Krajem 2009. godine na teritoriji Republike Srbije posluju 34 poslovne banke (32 banke na teritoriji centralne Srbije i 2 banke  na teritoriji Kosova i Metohije). 20 banaka u većinskom vlasništvu stranih akcionara http://www.pks.rs/PrivredauSrbiji/Bankarstvoiosiguranje/tabid/1845/language/sr-Latn-CS/Default.aspx

[2] http://www.pks.rs/PrivredauSrbiji/Bankarstvoiosiguranje/tabid/1845/language/sr-Latn-CS/Default.aspx

Kako sam završio državni fakultet

Sticajem okolnosti obišao sam dosta fakulteta i sa dosta studenata se družio pa sam saznao ono o čemu se ćuti a to je da na Višoj vaspitačkoj u Vršcu studenti pozovu profesorku na mobilni ujutru pred ispit i dogovore se za kada će da odlože ispit. Obično je to za par dana. Inače ta Viša je poznata da iz okoline Pančeva, Alibunara i svih tih sela dolaze panduri da završe dve godine te školice i automatski budu unapređeni u viši čin, skinu ih sa ulice i daju veću platu.

Naravno o kriterijumu ne želim da govorim, dovoljno je kupiti knjigu na koju se profesorka potpiše da se zna da ne podvaljuju studenti uvek istu i onda te puste da prepišeš iz te knjige za vreme ispita. Taj test storniraju kao nešto validno zbog čega su ti dali 6 i nastave dalje sa prikupljanjem para od novih studenata prepisivača.

Na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, profesori znaju da dolaze pijani na predavanja, kada im dođeš na konsultacije oni te pitaju koji si alkohol doneo. Jedan interesantan slučaj je da je profesor u vezi sa asistentkinjom i da se njih dvoje onako na predavanjima gledaju pohotno kao dve zveri i ovaj napaljeni majmun, sa inače porodicom kući, je uhvati za dupe misleći da prepuni amfiteatar neće to videti. Oni naravno prasnu u smeh a on počne da se dere na njih.

Seminarski se takođe pregledaju letimično, bitno da si nešto naškrabao, možda te asistent vrati na doradu ali ako dođes opet sa apsolutno istim radom pustiće te, iako nisi baš ništa promenio.

A po rečima istog studenta, pre par godina kada je on trebao da pređe na četvrtu godinu toliko su zaoštrili kriterijum da je jako malo njih prošlo. Kada su skapirali profesori šta su uradili pustili su još na desetine njih iako nisu dali uslov samo da bi imali kome da predaju na četrvtoj i petoj godini. Pa su uveli i da bez uslova upišeš i petu godinu, jer ako nemaju studente neće dobiti ni platu.

Mašinski fakultet Beograd, takođe po priči drugara, odnosi čovek svoj seminarski rad, zapravo neki projekat gde je nešto crtao i asistentkinja mu precrtava ni ne gledajući sta je ovaj nacrtao ili uradio. Ovaj dolazi kući, laganim potezima gumice briše liniju kojom je precrtan rad i taj isti bez ikakve korekture odnosi ponovo sutradan kod iste te asistentkinje i objašnjava da je celu noć radio, jedva gleda itd i ova pogleda i ocenjuje prolazno ga da je dobar posao uradio.

Medicinski fakultet Beograd, takođe po priči druga, na nekim ispitima su im dali tačne odgovore na video bimu, kako on kaže ti ispiti nisu nešto bitni. Međutim na ispitu “Interna medicina”, suštini fakulteta, profan neće da obara studente već oni koji ne znaju kaže im šta da nauče i da dođu za par dana kod njega u ordinaciju i da im tada da šestice. Oni dođu, nauče tih par pitanja i on im da šestice, a oni koji su taj dan polagali pitao ih najkrupnije stvari koje bi znao svako posle jednog citanja knjige. Takodje, i sam poznanik priznaje da je mogao da prepisuje gde je hteo ali eto nije hteo, nebrojeno puta sam ga video da pravi puškice ali mu je bilo sramota da mi prizna da ih sprema za prepisivanje, nego kao da ima da se podseti pred ispit (mislim “Ma Šio mi ga Djura"). Zatim se dešava da profan prozove prezime nekog studenta i pita ga “Je l ti taj ćale?” ovaj odgovori “Da” i ovaj mu da ocenu koju hoće, uz naravno neizostavnu rečenicu “Pozdravi mi Ćaleta”.

Naravno za vreme ispitnih rokova iz dekanata šalju direkcije profesorima sa tačnim brojem studenata koji moraju da prođu kao i sa ocenama. Dakle toliko desetki, devetki, osmica...Pa ako upadneš u taj okvir prošao si makar malo znao, ako pak ispucaju profesori ocene pre tebe jednostavno nemaš sreće ili obrnuto.

Medicinski fakultet Novi Sad
Studenti su u velikoj meri potvrdili da postoji mito na fakultetu, međutim da se novac ne daje direktno profesoru, već nekom drugom zaposlenom. Rekli su da su to predmeti koji nose veći broj bodova i samim timpredstavljaju uslov za upis u narednu godinu. Takođe, i da studenti znaju koji ispit koliko košta. Ali kad smo došli do cene ispita i, možda, pominjanja predmeta i profesora, nisu želeli o tome mnogo da govore. Na pitanje kome bi oni prijavili mito, u najvećem broju odgovaraju da ne bi prijavili nikome ili eventualno profesoru s kojim bliže sarađuju, šefu odseka i slično. Nisu pominjali upravu fakulteta ili neke druge nadležne.

Što se tehnike podmićivanja tiče, ona se ne svodi na to da student nekome sa fakulteta da 300 evra i da mu se automatski upiše ocena u indeks. Uglavnom se unapred dobije test, ako se radi o pismenom delu ispita, ili ispitna kombinacija za usmeni deo ispita.

Na univerzitetu postoje i drugi oblici korupcije: prilikom upisa na pojedine fakultete, za dodelu mesta u studentskom domu, ali je fokus na Univerzitetu Novom Sadu bio na problemima evaluacije i mita. Problem mita istraživali smo namedicinskom,jer smo u razgovoru s kolegama zaključili da je taj problem kod medicinara evidentan, i to verovatno zbog težine fakulteta, a i zbog toga što je u zdravstvu korupcija i inače veoma izražena, što se verovatno prenosi i na sistem obrazovanja. Na Medicinskom fakultetu studiraju imnoga deca lekara, zaposlenih u medicinskim centrima, ili na samom fakultetu, tako da je, bar prema onome što su rekli studenti, za takve studiranje lakše. Navodno im se ,,gleda kroz prste”, na neke ispite izlaze samo formalno... Sve to objašnjavaju i činjenicom da je medicina vrlo traženo i isplativo zanimanje.  

Evo komentara sa Blica o proširenjima liste za junski upisni rok 2011 godine:

"Pa naravno da ce da prosire. Na Medicinskom je se 2009. god upisalo 50 studenata vise nego sto treba na konkursu. A to samo zato da bi uzeli pare. A od jednog doktora koji ima oko 35 god,kad smo pricali,saznao sam da je se jedne godine kad je medicina bila izuzetno popularna upisano preko 900 studenata !!! A sad vi zamislite kakve su to vezbe i predavanja na faultetu koji upise 2x VISE studenata nego sto je sposoban da primi. Zato mi sad imamo 1500 lekara na birou,a i takvu situaciju da 2009.kad sam ja upisivao bilo je i 4 upisna kruga na medicini,sto je nezamislivo,jer se ranijih godina u najvise 2 upisna kruga zavrsavao upis brucosa." 

Evo i komentara sa RTS-a o prepisivanju na Mašinskom:

“Kao student Masinckog fakulteta potvrdjujem da se prepisuje vise nego ikad, pola ljudi prolazi dobrim delom na prepisivanje. Doduse kod nas je upotreba bubica retka, jer dobro prolaze i sa obicnim puskicama. To su uglavnom studenti koji se zadovoljavaju sesticama ili sedmicama, one koji pucaju na devetke i desetke skoro nikad nisam video da prepisuju (njh to svakako mora da doceka na usmenom). Problem je sto su Bolonjom na mnogim fakultetima usmeni ispiti skoro pa ukinuti i onda ljudi isprepisuju kolokvijuma i profesor ni nema priliku da zaista testira njihovo znanje.”

Pravni fakultet, jos 1995. kada je to važio za hiper-jak fakultet na prijemnom si mogao da prepišeš, moja sestra je na prijemnom izvadila sve knjige na sto listala i prepisala. Naravno prijemni je prošla ali posle su ispiti bili jebeni što se posle 2000-te dosta promenilo.

Na Singidunum Univerzitetu, Fakultetu za Medije i Kulturu NE POSTOJE KNJIGE! Studenti uče iz skripti što zabeleže sa predavanja, a profesori bukvalno KRADU tuđe delove knjiga i skenirajuci ih prave neke hibridne knjige koje posle daju studentima da kao nauče iz toga. Profesori takođe pričaju iz glave bez ikakvog plana i programa, pa šta ti zanimljivo ti zapamtiš šta ne ionako je nebitno. A da ne pričam da je Čume kupio jedan od fakultata sa Singidunuma. I na forumu na Singidunumu samo stoji jedan post o tome i niko ili nije smeo da komentariše ili su toliki imbecili pa nisu ni čuli za to ili ne znaju koje Čume.

Takođe ni na Filološkom fakultetu, smer Arapski jezik i književnost, ne postoje knjige! Nego sta uhvatiš sa predavanja, plus naravno prepisivanje.

Na FDU u Beogradu, kada su u toku oficijalne konsultacije profesor dođe i ostavi svoj mobilni telefon da ga kao pitaš posle ako ti nešto nije jasno. Tačnije ako ti nije jasno da treba da mu platiš da budeš primljen u tu nafuranu i roditeljsku ustanovu. Gde i kada završiš postaješ jos veci slepac, osim ako nisi već bio bogatun. A da ne pričam da od 360 aplikanata za glumu se prima samo njih 15. I to naravno svi preko veze.

Prepisivanje, nepotizam i korupcija su NEIZDVOJIVI deo SVAKOG državnog fakulteta. Privatni su to rešili finije i legalnije, kroz cenu školarine, ispita, knjiga i ostalih sranja što moraš da platiš, a državni fakulteti pošto ne mogu da TOLIKO naplaćuju (iako im je cena ista ako ne i veća nego na privatnom), onda moraju da drkaju studente, jer im se pre svega može jer onaj polu-mrtvi Branko Kovačević rektor BU-a ima veće šanse da umre nego da uradi nešto a i ima veće planove kao što je davanje Putinu doktorat Pravnog fakulteta koji ovaj nije ni uzeo, a i koji ce mu kurac. A pošto izdrkaju studente po rokovima, jebu asistentkinje u međurokovima, onda je red i da se nešto popije i uzme koja para mimo prilično velike plate po državnim fakultetima.

Po rečima Branislava Boričića, prodekana za nastavu na Ekonomskom fakultetu:

“ Godišnje imamo oko 100 disciplinskih postupaka protiv studenata, od kojih su 30 do 40 zbog upotrebe bubica i mobilnih telefona. Mi ih kaznimo zabranom polaganja ispita u nekoliko ispitnih rokova, ali problem je što je to suviše blaga kazna. Da ne govorim o tome da oni mogu da se žale drugostepenom organu odnosno Univerzitetskoj komisiji. Problem je što se ona nije sastajala više od godinu dana, tako da su neki završili fakultete čekajući da njihov predmet bude.”

U anketi koju je anonimno obavila Marketing radionica Ekonomskog fakulteta na 1.300studenata ovo je rezultat :

“Takođe, 18 odsto studenta zna konkretan primer korupcije na fakultetima, a polovina anketiranih prilikom polaganja ispita prepisuje, koristi puškice ili bubice.”

Neke od reklama koje stoje pored SVAKOG fakulteta u Beogradu :

“Kamera u dugmetu", "Bubica koju ništa ne ometa", "Više od 700 zadovoljnih studenata sa prosekom preko devet" - samo su neki od oglasa koji privlače studente da ne uče, a polože sve ispite u predstojećem ispitnom roku.

A ovo je ispovest jednog iskusnog prepisivača:

“Iako šestica, pa čak i devetka i desetka mogu da se, kako kaže, kupe kod pojedinih profesora za više od 200 evra, on je, ipak, odlučio da prođe jeftinije i iznajmi bubicu.”.

A ovako priča studentkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu kako je stigla do IVgodine :

“Morala sam da položim ispit. Kad je nekom frka, nekako se pročuje po faksu. Počeli su da mi nude bubice, ali nisam smela. A onda sam čula za tu olovku… I evo me na četvrtoj godini! Nisam sve prepisala. Desetka privlači pažnju. Profa može da proveri, a to je onda kraj.”

Pa onda skandal na Ekonomskom gde je 120 njih dobilo desetke jer su svi prepisivali.

Pa skandal na Kragujevackom pravnom, poznatiji kao Afera indeks.

“RadmilaJovanović-Canić priznala je pred sudom da je za 5.000 evra kupila ispite koji su joj nedostajali do diplome pravnika na Pravnom fakultetu u Kragujevcu.”

Kupovina ispita na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu za 300 evra :

"U istraživanju koje smo sproveli korišćeni su anketni listići, ali i razgovori sa studentima u takozvanim fokus grupama. Na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, u razgovoru o mitu, studenti su pominjali čak i iznose novca. Govorili su da neki ispit „košta 300 evra“, da u tom procesu ne može da učestvuje bilo ko nego samo onaj ko poznaje tog nekog posrednika. Treba se dobro raspitati ko je taj neko, što znači da se ne može zakucati na vrata i reći: izvolite. Osim o ovom „mehanizmu podmićivanja“, studenti su govorili i o „deci lekara“ i njihovoj povlašćenosti. Navodno se od njih ne traži tako mnogo znanja kao od ostalih studenata. Pominjali su i tzv. Engleze, studente koji polažu ispite na engleskog jeziku, a to mogu biti i naši studenti, ne samo strani. Njima se naplaćuje veća školarina ali se smatra da je to paravan za lakše polaganje ispita."

Pandur, medicinska sestra, robijaš, auto-lakirer, lopov, njegova kurva, sponzoruše, bivše žene i napuštena deca

Upravo čitam knjigu "Ološ ekonomija" Lorete Napoleoni, u kojoj govori, da je ovaj sunovrat i dekadencija društvenih i moralnih normi u Istočnom bloku počeo pre oko 20 godina, od raspada SSSR-a, 1991. i da tada počinje masovna prostitucija i prodaja ruskinja u belo roblje po zapadu i bliskom istoku zbog nezaposlenosti u Rusiji po ceni od 10.000 dolara za  jednu Ruskinju. Makroi ili trgovci belim robljem namame malde ruskinje tako što im obećavaju rad u buticima u Moskvi, a pritom im pokazuju i fotografije tih butika. One naravno biraju Moskvu kao jedini grad u kome jedino i ima života i kao jedini izlaz iz bede i mesta u kom su rođene, isto kao kod nas Beograd i tu bivaju ulovljene i stavljene u promet da se jebu po Zapadu 18 sati dnevno, 7 dana nedeljno naravno kao belo roblje.

A koje im je drugo i rešenje, da atrofiraju u svojim selendrama duboko u Aziji kao naša sugrađanka M.L. (39) iz Uba, koja 5 godina nije izlazila iz kuće, jer realno i gde će da izađe? 

"U jednoj analizi iz 1997. godine, obavljenoj na sedamdesetak peatnestogodisnjih (ruskih) učenica, njih 70 % se izjasnilo da HOĆE da budu sponzoruše, dok samo deset godina ranije (dakle 1987. pre pada berlinskog zida), želele su da postanu, kosmonautkinje, lekarke i učiteljice" 31. strana navedene knjige

Ista priča kao i kod nas, nemanje para uzrokuje pojavu bolesnog društva.  Da se razumemo, imam i ja prevelike frustracije, danas nisam za lek imao, posle drkanja šalteruše po domu zdravlja, jednu umalo nisam zaboo pesnicom. Ali sam se jedva suzdržao jer je bilo svedoka i odgovarao bih jer je na radnom mestu. Ali ono što ce dobiti je sigurno batine, ali iz mraka. Dakle, ona bukvalno preko telefona 15 minuta priča o svom VIP dodatku dok nas troje čekamo da nam lupi pečat, i zabole je kurac. Gleda nas kao da smo stoka.

Odlazim do državne apoteke i taj lek naravno nemaju na koji se VIP izdrkotina jedva smilovala da udari pečat.

Odlazim u privatnu i za 300 dinara ima. Apotekarka mi ponudi bolji na osnovu biograma ali on košta 1.000 din. Nemajući pare za taj uzeh neki od 500, i to sa zadnjim parama. Sutra ni za hleb.

I sada neko očekuje moje simpatije? Očekuje da ustanem u busu? Da se javim? Da ne koljem? A zašto?

Pa ja sasvim razumem onog klinca Sašu M. (18) iz Dečjeg sela sto je zaklao kuvaricu jer mu je ličila na kevu koja ga je ostavila i nastavila da živi sa drugom svojom decom i drugim mužem. Očigledno ovaj ostavljeni joj je bio teret za novi život. Moj najbolji drug je isto tako ostavljen od keve koja je isto tako pobegla od njega kada je imao dve godine i ona sada (zadnjih 20 godina) ima ceo nov život u Grckoj sa drugim mužem i drugim detetom. A prvom ostavljenom sinu ni evro da mu pošalje, ništa. I što je još gore ovaj sav srećan ako ga nazove za rođendan!

Treći napusteni dečko je još jedan poznanik, ćale neće da čuje za njega a iz Bg-a je, keva mu se jebala 20 godina sa kim je stigla u stanu pored ( jer je kuća podeljena) i sada kada je omatorila, sise se spustile, bulja deformisala i promenila sve jebače iz okoline i oni je išutirali, ona došla u njegov deo kuće da je on izdržava! A on mučenik bio na teretu dedi i babi sve vreme kao i onaj prvi primer.

Inače pre par godina mu se vratio jedan od kevinih jebača, bivši robijaš iz Nemačke, koji je jak kao stoka i non-stop mu se grebe za hranu koji ovaj jedva da ima da kupi od svog lakirerskog posla.

Pa šta nije u redu sa tim ljudima? Zbog takvih sam za javno streljanje. Metak u čelo i kanal.

Pa meni je svaki čovek stoka, baš zbog svih loših iskustava kao sto je i taj klinac S.M. imao a i ovi moji poznanici. Samo čekam trenutak kada će po školama da krenu sa puškama klinci da ubijaju. U Americi, zemlji snova, to se dešava svake godine i to po par puta!!!

Ako to nije bolesno društvo kojem mi stremimo onda ne znam šta je?

Pa SVI moji bivši drugari (20-ak) iz detinjstva su bili navučeni na heroin!

Par njih siromašnih je umrlo, oni bogatiji se KAO izvukli, a zapravo su postali zombiji bez cilja i mozga koji lelujaju životom i samo čekaju trenutak kada će ponovo da se navuku na dop.

Dakle, devojke su postale kurve jer ih je lako obrlatiti reklamom da će im biti veoma lepo ako se poistovete sa onim ribama iz filma ili reklame, a momci da bi uhvatili te zamišljene princeze i ne provedu život drkajući na pornografiju propadnu u pokušaju kao narkomani ili kriminalci ili eto kao ja da tumaraju simulakrumom interneta i porno sajtovima.

Imam komšinicu, klinka, 18 godina, dala se u kurvanje sa matorcem (+60)  koji ima firmu i sada on hoće da joj kupi kuću! Kupio joj nameštaj kod keve, a sada hoće i kuću, a i btw radi kod njega već par godina.

Ulovio je na ulici dok je vozila rolere, i kao ponudio posao u svojoj fantomskoj firmi, a onda ostajala sa njim preko noći mesecima i eto verovatno će i da se uda, ili da mu bude uvek mlado meso pri ruci. 

Nebrojeno puta sam je video u kolima sa njim ispred kuće kako je maltretira, davi je i čupa za kosu. I ona sve to trpi da bi se pokazala ispred nas da je uspešna. Svaki dan menja njegova kola, ima ih bar petoro. Ali cena je da ti mlohavi kurac ulazi u bulju i da te davi i šamara kad god mu se digne, kako po pizdi tako i po glavi. I to u javnosti, šta li joj tek radi kada su sami?

Druga lokalna sponzoruša, udala se iz srednje za školskog pandura. On se razveo od žene, koja ga je i primila u kuću i izdržavala godinama, a on posle 15-ak godina braka napustio i nju i decu koja su starija od njegove nove žene, te klinke što ju je uhvatio u srednjoj i njih dvoje sada uzeli stan, ona mu rodila dete i žive sada zajedno.

Pa jel to pandur? Je l to uzor mladim ribama ? Da se udaju još iz srednje za onog ko ima platu?

Zaista, razmišljam da krenem sa pištoljem da malo anonimno delim pravdu, počev od dilera koji su poubijali sve moje drugare iz detinjstva na očigled ovog pandura koji jebe klinku stariju od njegove dece.

Treći slučaj je konobarica sa 18 godina, zaposlio je isto lik sa porodicom koji ima + 50. Malo se jebali po kafani par meseci a onda pobegao sa njom, kupio kuću novu, a deci ostavio stari stan i kafanu. Žena mu se raspala od muke a deca jedva smeju da šetaju ulicom.

Seljačke sponzoruše se udaju ili prodaju jeftinije od gradskih. Gradske traže mnogo više i mnogo su skuplje a ne znači da su toliko bolje. Fali im samo cena oko vrata da ljudi znaju koliko treba da plate za redovan seks kod nje. A ono što je okačeno kao cena su njene stvari koje nosi, tamo gde se pojavljuje, njeno držanje, govor i naravno napaljeni pogledi kao i kome te poglede upućuje. A onda širenje noge dolazi kao nagrada svakom napaljenom majmunu koji je spreman da plati sve ono što mu pička zatraži.

Iz začaranog kruga koji nam nameću mediji, političari, bankari i Zapadni sistem vrednosti nema izlaska, ili si u njemu kao lopov, politicar i tatin sin u kome ćeš jebati 30 godina mlađe, krasti od bede i biti stoka korumpirana na kojem se zasniva kako sistem vrednosti tako i monetarni, kulturni, politički i svaki mogući spoznajni i uticajni.

Ili ćeš gledati sa strane i truliti, prvo iznutra jer ne možeš da se dokažeš uprkos talentima, radom, faksom, volontiranjem i upornošću a onda i spolja počneš da se raspadaš kada naguziš +35, jer nemaš dana staža jer nemaš vezu, spavaš do 12 jer nema svrhe ustajati ranije i sediš po ceo dan kući jer nemaš para ni mogućnosti da izađeš, upoznaš, vidiš, proputuješ. A o kupovini auta da i ne pričam, nemam čak ni benzin da platim drugome a da ne zalazim u stan novi, HA belville, ili iznajmljivanje sobe. Jedva skrpim da preživim, jedem tek toliko da ne crknem i nadam se sutra ću imati više. Ali koga boli kurac? Dan kada i mene bude počeo znaću da sam umro. 

Tekst inpirisan blogom

http://www.zubarica.com/2011/06/posto-kilo.html#comment-form

100 stvari koje sam naučio na Megatrendu

Bolje je jednom prepisati nego dva puta učiti

Ako nešto ne znaš, ne zna ni asistent

Ne piši latinicom, mnogi od profesora je ne znaju

Prezentacija je nebitna dok god pričas

Đokovićo-poklonstvo

Srbija je odvajkada bila Evrospka provincija sa glavnim gradom koji je zapravo bio palanka. Umovi su bežali iz nje tokom cele istorije njenog bednog postojanja a Vuk Karadžić, Mihajlo Pupin ili Nikola Tesla su samo neki a pravi broj se nikada neće saznati. Međutim taj srpski brend vladavine samo najglupljih i siledžija je ostao i do dan danas. S tim što danas se nasilje oblikuje medijskom pažnjom i idolopoklonstvu izvesnim ličnostima koji nisu nikako paradigmatični ili čak šta više kaljaju ugled ako ga uopšte ova mala ucrvljalja septička rupa sa lopovsko-politickom hijerarhijom i ima.

Prva Srpska Imperija

Godina 2189. nepoznati meteor je primećen na međunarodnoj svemirskoj stanici i detaljnijom analizom utvrđeno je da ako se ne preduzmu globalni sinhronizovani koraci desiće se scenario dinosaurusa s tim što će čovecanstvo biti u glavnoj ulozi. Oformljuje se globalna komisija za finansiranje projekta “Geneza” sa vodećim naučnicima iz celog poznatog sveta sa sedistem u CERN-u. Sve države padaju u finansijske dugove MMF-a donirajući novac za što brži razvoj letelice koja će svojom gravitacijskom silom privući meteor i skrenuti ga sa Zemljine putanje. Za manje od mesec dana projekat se završava, letelica uzleće sa posadom naučnika iz zemalja G7, letelica izlazi iz Zemljine orbite i staje uz smrtonosni meteor. CERN daje zeleno svetlo i program gravitacionog talasa počinje da menja kurs meteora ali veza sa Zemljom se najednom prekida iz nepoznatih razloga, a na ekranima “Geneze” stoji znak tri prsta i neka čudna zelena kapa. Meteor se obrušava na predgrađe Tuluza i ispušta prah izuzetne boje od koje se celo čovečanstvo inficira kao kugom u XIV veku s tim što od ovoga postaju degenerici.

Pošto život?

Sticajem nemogućnosti ikakve promene u svom životu a ni promene u tuđim životima odlučio sam da napišem ovakav tekst koji ima jedno pitanje i koje upoređuje lokalne i međunarodne nejednakosti širom sveta. Koliko košta život?