Kako sam završio državni fakultet

Sticajem okolnosti obišao sam dosta fakulteta i sa dosta studenata se družio pa sam saznao ono o čemu se ćuti a to je da na Višoj vaspitačkoj u Vršcu studenti pozovu profesorku na mobilni ujutru pred ispit i dogovore se za kada će da odlože ispit. Obično je to za par dana. Inače ta Viša je poznata da iz okoline Pančeva, Alibunara i svih tih sela dolaze panduri da završe dve godine te školice i automatski budu unapređeni u viši čin, skinu ih sa ulice i daju veću platu.

Naravno o kriterijumu ne želim da govorim, dovoljno je kupiti knjigu na koju se profesorka potpiše da se zna da ne podvaljuju studenti uvek istu i onda te puste da prepišeš iz te knjige za vreme ispita. Taj test storniraju kao nešto validno zbog čega su ti dali 6 i nastave dalje sa prikupljanjem para od novih studenata prepisivača.

Na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, profesori znaju da dolaze pijani na predavanja, kada im dođeš na konsultacije oni te pitaju koji si alkohol doneo. Jedan interesantan slučaj je da je profesor u vezi sa asistentkinjom i da se njih dvoje onako na predavanjima gledaju pohotno kao dve zveri i ovaj napaljeni majmun, sa inače porodicom kući, je uhvati za dupe misleći da prepuni amfiteatar neće to videti. Oni naravno prasnu u smeh a on počne da se dere na njih.

Seminarski se takođe pregledaju letimično, bitno da si nešto naškrabao, možda te asistent vrati na doradu ali ako dođes opet sa apsolutno istim radom pustiće te, iako nisi baš ništa promenio.

A po rečima istog studenta, pre par godina kada je on trebao da pređe na četvrtu godinu toliko su zaoštrili kriterijum da je jako malo njih prošlo. Kada su skapirali profesori šta su uradili pustili su još na desetine njih iako nisu dali uslov samo da bi imali kome da predaju na četrvtoj i petoj godini. Pa su uveli i da bez uslova upišeš i petu godinu, jer ako nemaju studente neće dobiti ni platu.

Mašinski fakultet Beograd, takođe po priči drugara, odnosi čovek svoj seminarski rad, zapravo neki projekat gde je nešto crtao i asistentkinja mu precrtava ni ne gledajući sta je ovaj nacrtao ili uradio. Ovaj dolazi kući, laganim potezima gumice briše liniju kojom je precrtan rad i taj isti bez ikakve korekture odnosi ponovo sutradan kod iste te asistentkinje i objašnjava da je celu noć radio, jedva gleda itd i ova pogleda i ocenjuje prolazno ga da je dobar posao uradio.

Medicinski fakultet Beograd, takođe po priči druga, na nekim ispitima su im dali tačne odgovore na video bimu, kako on kaže ti ispiti nisu nešto bitni. Međutim na ispitu “Interna medicina”, suštini fakulteta, profan neće da obara studente već oni koji ne znaju kaže im šta da nauče i da dođu za par dana kod njega u ordinaciju i da im tada da šestice. Oni dođu, nauče tih par pitanja i on im da šestice, a oni koji su taj dan polagali pitao ih najkrupnije stvari koje bi znao svako posle jednog citanja knjige. Takodje, i sam poznanik priznaje da je mogao da prepisuje gde je hteo ali eto nije hteo, nebrojeno puta sam ga video da pravi puškice ali mu je bilo sramota da mi prizna da ih sprema za prepisivanje, nego kao da ima da se podseti pred ispit (mislim “Ma Šio mi ga Djura"). Zatim se dešava da profan prozove prezime nekog studenta i pita ga “Je l ti taj ćale?” ovaj odgovori “Da” i ovaj mu da ocenu koju hoće, uz naravno neizostavnu rečenicu “Pozdravi mi Ćaleta”.

Naravno za vreme ispitnih rokova iz dekanata šalju direkcije profesorima sa tačnim brojem studenata koji moraju da prođu kao i sa ocenama. Dakle toliko desetki, devetki, osmica...Pa ako upadneš u taj okvir prošao si makar malo znao, ako pak ispucaju profesori ocene pre tebe jednostavno nemaš sreće ili obrnuto.

Medicinski fakultet Novi Sad
Studenti su u velikoj meri potvrdili da postoji mito na fakultetu, međutim da se novac ne daje direktno profesoru, već nekom drugom zaposlenom. Rekli su da su to predmeti koji nose veći broj bodova i samim timpredstavljaju uslov za upis u narednu godinu. Takođe, i da studenti znaju koji ispit koliko košta. Ali kad smo došli do cene ispita i, možda, pominjanja predmeta i profesora, nisu želeli o tome mnogo da govore. Na pitanje kome bi oni prijavili mito, u najvećem broju odgovaraju da ne bi prijavili nikome ili eventualno profesoru s kojim bliže sarađuju, šefu odseka i slično. Nisu pominjali upravu fakulteta ili neke druge nadležne.

Što se tehnike podmićivanja tiče, ona se ne svodi na to da student nekome sa fakulteta da 300 evra i da mu se automatski upiše ocena u indeks. Uglavnom se unapred dobije test, ako se radi o pismenom delu ispita, ili ispitna kombinacija za usmeni deo ispita.

Na univerzitetu postoje i drugi oblici korupcije: prilikom upisa na pojedine fakultete, za dodelu mesta u studentskom domu, ali je fokus na Univerzitetu Novom Sadu bio na problemima evaluacije i mita. Problem mita istraživali smo namedicinskom,jer smo u razgovoru s kolegama zaključili da je taj problem kod medicinara evidentan, i to verovatno zbog težine fakulteta, a i zbog toga što je u zdravstvu korupcija i inače veoma izražena, što se verovatno prenosi i na sistem obrazovanja. Na Medicinskom fakultetu studiraju imnoga deca lekara, zaposlenih u medicinskim centrima, ili na samom fakultetu, tako da je, bar prema onome što su rekli studenti, za takve studiranje lakše. Navodno im se ,,gleda kroz prste”, na neke ispite izlaze samo formalno... Sve to objašnjavaju i činjenicom da je medicina vrlo traženo i isplativo zanimanje.  

Evo komentara sa Blica o proširenjima liste za junski upisni rok 2011 godine:

"Pa naravno da ce da prosire. Na Medicinskom je se 2009. god upisalo 50 studenata vise nego sto treba na konkursu. A to samo zato da bi uzeli pare. A od jednog doktora koji ima oko 35 god,kad smo pricali,saznao sam da je se jedne godine kad je medicina bila izuzetno popularna upisano preko 900 studenata !!! A sad vi zamislite kakve su to vezbe i predavanja na faultetu koji upise 2x VISE studenata nego sto je sposoban da primi. Zato mi sad imamo 1500 lekara na birou,a i takvu situaciju da 2009.kad sam ja upisivao bilo je i 4 upisna kruga na medicini,sto je nezamislivo,jer se ranijih godina u najvise 2 upisna kruga zavrsavao upis brucosa." 

Evo i komentara sa RTS-a o prepisivanju na Mašinskom:

“Kao student Masinckog fakulteta potvrdjujem da se prepisuje vise nego ikad, pola ljudi prolazi dobrim delom na prepisivanje. Doduse kod nas je upotreba bubica retka, jer dobro prolaze i sa obicnim puskicama. To su uglavnom studenti koji se zadovoljavaju sesticama ili sedmicama, one koji pucaju na devetke i desetke skoro nikad nisam video da prepisuju (njh to svakako mora da doceka na usmenom). Problem je sto su Bolonjom na mnogim fakultetima usmeni ispiti skoro pa ukinuti i onda ljudi isprepisuju kolokvijuma i profesor ni nema priliku da zaista testira njihovo znanje.”

Pravni fakultet, jos 1995. kada je to važio za hiper-jak fakultet na prijemnom si mogao da prepišeš, moja sestra je na prijemnom izvadila sve knjige na sto listala i prepisala. Naravno prijemni je prošla ali posle su ispiti bili jebeni što se posle 2000-te dosta promenilo.

Na Singidunum Univerzitetu, Fakultetu za Medije i Kulturu NE POSTOJE KNJIGE! Studenti uče iz skripti što zabeleže sa predavanja, a profesori bukvalno KRADU tuđe delove knjiga i skenirajuci ih prave neke hibridne knjige koje posle daju studentima da kao nauče iz toga. Profesori takođe pričaju iz glave bez ikakvog plana i programa, pa šta ti zanimljivo ti zapamtiš šta ne ionako je nebitno. A da ne pričam da je Čume kupio jedan od fakultata sa Singidunuma. I na forumu na Singidunumu samo stoji jedan post o tome i niko ili nije smeo da komentariše ili su toliki imbecili pa nisu ni čuli za to ili ne znaju koje Čume.

Takođe ni na Filološkom fakultetu, smer Arapski jezik i književnost, ne postoje knjige! Nego sta uhvatiš sa predavanja, plus naravno prepisivanje.

Na FDU u Beogradu, kada su u toku oficijalne konsultacije profesor dođe i ostavi svoj mobilni telefon da ga kao pitaš posle ako ti nešto nije jasno. Tačnije ako ti nije jasno da treba da mu platiš da budeš primljen u tu nafuranu i roditeljsku ustanovu. Gde i kada završiš postaješ jos veci slepac, osim ako nisi već bio bogatun. A da ne pričam da od 360 aplikanata za glumu se prima samo njih 15. I to naravno svi preko veze.

Prepisivanje, nepotizam i korupcija su NEIZDVOJIVI deo SVAKOG državnog fakulteta. Privatni su to rešili finije i legalnije, kroz cenu školarine, ispita, knjiga i ostalih sranja što moraš da platiš, a državni fakulteti pošto ne mogu da TOLIKO naplaćuju (iako im je cena ista ako ne i veća nego na privatnom), onda moraju da drkaju studente, jer im se pre svega može jer onaj polu-mrtvi Branko Kovačević rektor BU-a ima veće šanse da umre nego da uradi nešto a i ima veće planove kao što je davanje Putinu doktorat Pravnog fakulteta koji ovaj nije ni uzeo, a i koji ce mu kurac. A pošto izdrkaju studente po rokovima, jebu asistentkinje u međurokovima, onda je red i da se nešto popije i uzme koja para mimo prilično velike plate po državnim fakultetima.

Po rečima Branislava Boričića, prodekana za nastavu na Ekonomskom fakultetu:

“ Godišnje imamo oko 100 disciplinskih postupaka protiv studenata, od kojih su 30 do 40 zbog upotrebe bubica i mobilnih telefona. Mi ih kaznimo zabranom polaganja ispita u nekoliko ispitnih rokova, ali problem je što je to suviše blaga kazna. Da ne govorim o tome da oni mogu da se žale drugostepenom organu odnosno Univerzitetskoj komisiji. Problem je što se ona nije sastajala više od godinu dana, tako da su neki završili fakultete čekajući da njihov predmet bude.”

U anketi koju je anonimno obavila Marketing radionica Ekonomskog fakulteta na 1.300studenata ovo je rezultat :

“Takođe, 18 odsto studenta zna konkretan primer korupcije na fakultetima, a polovina anketiranih prilikom polaganja ispita prepisuje, koristi puškice ili bubice.”

Neke od reklama koje stoje pored SVAKOG fakulteta u Beogradu :

“Kamera u dugmetu", "Bubica koju ništa ne ometa", "Više od 700 zadovoljnih studenata sa prosekom preko devet" - samo su neki od oglasa koji privlače studente da ne uče, a polože sve ispite u predstojećem ispitnom roku.

A ovo je ispovest jednog iskusnog prepisivača:

“Iako šestica, pa čak i devetka i desetka mogu da se, kako kaže, kupe kod pojedinih profesora za više od 200 evra, on je, ipak, odlučio da prođe jeftinije i iznajmi bubicu.”.

A ovako priča studentkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu kako je stigla do IVgodine :

“Morala sam da položim ispit. Kad je nekom frka, nekako se pročuje po faksu. Počeli su da mi nude bubice, ali nisam smela. A onda sam čula za tu olovku… I evo me na četvrtoj godini! Nisam sve prepisala. Desetka privlači pažnju. Profa može da proveri, a to je onda kraj.”

Pa onda skandal na Ekonomskom gde je 120 njih dobilo desetke jer su svi prepisivali.

Pa skandal na Kragujevackom pravnom, poznatiji kao Afera indeks.

“RadmilaJovanović-Canić priznala je pred sudom da je za 5.000 evra kupila ispite koji su joj nedostajali do diplome pravnika na Pravnom fakultetu u Kragujevcu.”

Kupovina ispita na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu za 300 evra :

"U istraživanju koje smo sproveli korišćeni su anketni listići, ali i razgovori sa studentima u takozvanim fokus grupama. Na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, u razgovoru o mitu, studenti su pominjali čak i iznose novca. Govorili su da neki ispit „košta 300 evra“, da u tom procesu ne može da učestvuje bilo ko nego samo onaj ko poznaje tog nekog posrednika. Treba se dobro raspitati ko je taj neko, što znači da se ne može zakucati na vrata i reći: izvolite. Osim o ovom „mehanizmu podmićivanja“, studenti su govorili i o „deci lekara“ i njihovoj povlašćenosti. Navodno se od njih ne traži tako mnogo znanja kao od ostalih studenata. Pominjali su i tzv. Engleze, studente koji polažu ispite na engleskog jeziku, a to mogu biti i naši studenti, ne samo strani. Njima se naplaćuje veća školarina ali se smatra da je to paravan za lakše polaganje ispita."