Beograd, simfonija jedne bare

Berlin: Symphony of a Great City (1927) - IMDb

Ljudi gmižu jedni po drugima, kola, autobusi, dimnjaci, zagađivanjem ugreju +10C atmosferu, autobusi u redu, kolapsu, jedan stoji još 6 iza njega čeka da se ovaj pomeri... Ispred Deloitte kompanije sa ispruženom kapom čovek prosi; ostali ga preskaču; gade ga se da ne postanu i oni takvi. Svi bi da leže u Vladi, gde ima klime, grejanja, PVC-a. Oko Ministarstva finansija svi u odelima, glanc novim. U zatamnjenim staklima odsjaj ruševina iz bombardovanja 1999., kineska odeća i krcati autobusi.

U samom centru raspale fasade i bezubi ljudi. Skoro svi u crnom. U žalosti za svojim životom. Tumaraju ko psi, nadziru ih policijske službe u novim automobilima uvezenim sa Zapada. Škoda, BMW, Volkswagen.  Kad god vidim BG pomislim da ne može gore. A može. Od ratne ruševine je postao brlog.
Gordo se čuje topot izlizane štikle, metropolom. Ego vlada, razum u političkoj stranci.

Javnih WC-a nigde, fakulteti zatvoreni a u knjižarama WC pod ključem. Smeš da se olakšaš samo ako kupiš nešto. Gradska biblioteka uvela članarinu za sve - 1000 din., nema čitanja i obrazovanja za džabe. Četkica za zube 750 din. Ako je ne kupiš izbacivač te gleda popreko. Možda si krao. Prati te do izlaza. Zagleda džepove. Možda si u usta stavio nešto? 

Na klupicama poneki par i zalutali psi. Ako predugo sediš pomišlalju ljudi da si mrtav, ali nije ih briga. Samo te obilaze u širem luku. Dve devojke pričaju - opet mi se nije javio, a sa društvom je izašao, neću ni ja njemu kad me bude zvao. Ostali se guraju sa kineskim kaputima da uđu u šesto i nešto bus. Nije ih briga za ljubavne probleme. Čeka ih večera od juče a pre toga izbegavanje overe karte na BusPlus-u.

Rasprodaja u Springfield-u. Prodavnica vri. Prodavci u delirijumu veslaju kroz masu. Snizenje 70% - cene iste. Svi preko svih. Šire se ruke sa majicama, udaraju se drugi, lakta se za pantalone - možda su poslednje. Možda ih više nikada neće napraviti. Kabine prepune sa robom. Probaju se iako su male ili velike. Smršaće se.

Nove knjige, nove fascikle, nove stvari, nove prodavnice, novi kafici… Život – stari. Zaboravljen, siv, turoban, popločan kaldrmom sa vodom između. Jedan korak i iz džungle asfalta izlazi blato. Prska po nogavici, sniženoj 70%. Bez upozorenja prska i drugog, trećeg, hiljaditog… Reka ljudi, jedna bara. Usahla a opet guta. Pojedinac gura, ostali pomažu. Noga nogu prati. U maršu za hlebom pod neonskim svetlima Zare, Lilija tržnih centara. Brendirani luksuz automobila poravnat u jedinici sa ostalima, čeka komandno svetlo semafora da pomogne pešadiji. 

Uspeli smo u životu, čuje se crnogorski akcenat, stigli smo u Beograd, a gde je on? Zavidi im provincija, ime su joj zaboravili.

Ali sa petog sprata pada tompus. Cilindar se skida sa glave. Loše vesti - Pao profit. Mnogo je žaba na ulicama. Jedino pitanje je kako otpustiti pola a da druge ne krekeću?