Evropejci, rusofili i nesvrstani

Malo pre pročitah tekst od Amitz Dulnikera http://amitzdulniker.com/2013/06/11/srbija-konacno-treba-da-kaze-ne-evropskoj-uniji/?fb_comment_id=fbc_201945696622560_647272_202149496602180 u kojem govori da treba Srbija da se okrene normalnim zemljama, tipa Kina, Brazil ili Turska. Verujem da spisatelj nije ni bio tamo a kamoli pročitao nešto o ekonomiji tih zemalja. Već više od nedelju dana u dve pomenute države vladaju masovni neredi. U Kini ima oko 80.000 protesta godisnje. Dakle toliko o tom tesktu.

U Srbiji ljudi iako se ne izjašnjavaju na prvu loptu za koga su ipak znaju, da li mrze Evropu ili mrze Rusiju. Poenta je da Evrope i Rusije nema. Svuda je Amerika. U ovom ili onom obliku. Svuda vlada neki skarabudženi parlamentarizam, bankari iz senke, korporacije uz veliku pomoć mafijaša, kao jakuza u Japanu.

Srbija nema niti je ikada imala alternativu od vazalske. Sve te price o Tito ovo Tito zlatno doba pokazuje samo koliko je bilo loše pre njega kad je on sa par fabrika i neisplaćenim kreditima digo ponešto ovde, što se realno raspalo ne jer nije imao ko da vodi već jer nikada nije ni funkcionisalo. 

Geopolitika nase usrane male zemlje nema drugu alternativu od EU. Ne jer sam neki evrofanatik već jednostavno jer se mi ništa ne pitamo. Malo je poznato da je Tito slao srpske ekonomiste na sever Afrike kada smo mi trebali tamo da izvozimo proizvode, da oni pripreme njihovo tržište za našu robu, kao i da ih savetuju kako da unaprede ekonomiju i svoju zemlju, a naravno to je bila samo maska za ekonomsko osvajanje tuđe teritorije. 

Isto se i danas dešava. Srbija je osvojena 5. oktobra 2000. Tadašnja vlast i sve buduće su postavljane iz Brisela i američke ambasade. Od ljudi koji su sami sebe postavili na celo te tvorevine, gde izlazi 34% evropskog naroda da glasa za EU parlament. Dakle nije vise pitanje hoćemo li se priključiti EU-u ili Evroazijskoj Uniji koju formira Rusija sa još par zemalja, već je pitanje kada će se to desiti. Amerikanci vladaju bukvalno celim svetom, a jedini razlog zašto nema vojske u Srbiji ili mnogim osvojenim teritorijama je jer vojska mnogo košta, plus svaki rat imperije izaziva potrese kod kuće. Zato su i u XX veku evropske zemlje tako brzo i bez ratova (osim u Alžiru) dekolonizovale Afričke zemlje, ne zbog  nekog otpora iz tih zemalja, jer su svaki ugušili, ili iz nekog humanitarnog razloga, već samo jer je preskupo bilo da plaćaju toliku vojsku, i naravno jer je jeftinije osvojiti zemlju ekonomski i kulturološki, što je naravno slučaj i sa Srbijom i prostorom nekadašnje SRFJ.

Sinoć je čak i Ceca bila osvojena kulturološki, jer je uposlila one mlade crnce da se bacaju po bini, iako nespretno oni su importovana crnačka kultura iz Amerike. Čak i “srpska majka” je poklekla naspram imeprije protiv koje se njen muž i ona toliko bore u svakom smislu.

Uglavnom, izlaza nema i glupo je pričati ovlaš, NE EVROPI ili NE RUSIJI. Ko smo mi da kažemo, i ko će to sa vlasti da kaže? Niko nikad. Svako ko moze da prismrdi vlasti će biti Evropski poltron, kao što je i Tito bio postavljen ovde kao ruski špijun. Svaki tekst kao sto je od Dulknera, ili bilo kog drugog, pa i moj, samo će izazvati jos veću letargiju ili novo rasvrstavanje među ovim narodom. 

Ako pogledamo vodeće svetske sile videćemo da one žive na račun drugih , potlačenih. A oni koji žive malo bolje od nas, tipa Švedska ili u usponu Rusija da ne kažem Saudijska Arabija, žive lepše jer izvoze. A izvoze jer imaju sta da izvoze, tačnije vazali su Americi, novi put svile je put nafte i ostalih sirovina. Švedska izvozi čelik, Rusija gas, Arabija naftu. A šta Srbija ima da izveze? Ništa. Upravo tako i živimo. Možemo li da proizvedemo nešto? Ne možemo. U Americi već proizvode sve, a Kinezi već sve to kopiraju ili prozivode za Amerikance za 1 dolar dnevno.

Dakle, nemamo resurse, nemamo ljude, nemamo infrastrukturu. Slučaj rešen. Dijagnoza - smrt privrede. Koja ioanko živi od kredita do kredita od MMF-a koja je isturena ruka Amerike.

Da smo bili pametni pa da smo se na vreme ukrcali na brod Zapadnih parazita pre 50 ili 100 godina i da iskorišćavamo potlačene možda bi ovde i bolje živeli ljudi. Ovako ostaje samo površno palamuđenje po internetima i kafanske rasprave oko toga gde je mesto ovoj maloj bednoj, siromašnoj zemljici među džinovima, što ekonomskih što vojnih.