Uoči devetogodišnjice smrti prvog demokratskog premijera Zorana Đinđića, „Alo!“ je istražio gde su danas članovi njegove vlade. Osim nekolicine njih koji su se vratili primarnim profesijama, većina Đinđićevih saboraca državne funkcije zamenila je unosnim biznisom.
Mnogi od njih su proteklih godina punili naslovne strane kao vinovnici afera koje su potresale Srbiju, a nekima se, poput bivše ministarke Marije Rašete Vukosavljević, smeši i robija do 12 godina. Ipak, sudeći po današnjim imovinskim kartama onih koji su rušili Miloševića, borba za demokratiju im se debelo isplatila, pa su, bili na funkciji ili ne, svi do poslednjeg našli uhlebljenje o kakvom prosečan građanin ove zemlje može samo da sanja.
Anđelka Mihajlov, od 2002. godine ministarka za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine. Danas član Odbora za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Privredne komore Srbije i profesorka na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.
Dragan Domazet, ministar za nauku i tehnološki razvoj. Po izlasku iz vlade osnovao je Fakultet informacionih tehnologija, na kome je redovan profesor i dekan, a nedavno je pokrenuo i Univerzitet „Metropolitan“.
Branislav Lečić, ministar za kulturu. Danas glumac i predsednik Demohrišćanske partije Srbije.
Slobodan Milosavljević, ministar za trgovinu, turizam i usluge. Danas savetnik u Privrednoj komori Srbije i član Upravnog odbora „Gaspromnjefta“.
Mile Isakov, potpredsednik vlade od juna 2002. Do februara 2009. godine bio ambasador Srbije u Izraelu. Radi u Radio-televiziji Vojvodina, iako je ranije od iste uzeo otpremninu.
Dragan Veselinov, ministar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. 2003. podneo ostavku zbog udesa u kojem je njegov vozač ubio devojku. Danas je redovni profesor FPN-a u Beogradu.
Vojislav Milovanović, ministar vera. Danas protoneimar Hrama Svetog Save.
Dragan Milovanović, ministar za rad i zapošljavanje. Danas glavni menadžer Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.
Jožef Kasa, potpredsednik za lokalnu samoupravu. Danas poseduje firmu „Most-hid“, a deo vlasništva je sredinom prošle godine preneo na sinove.
Rodoljub Šabić, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Danas je na funkciji poverenika za informacije od javnog značaja.
Goran Novaković, ministar energetike i rudarstva (od 2001. do 18. juna 2002). Jedan od vodećih graditelja ekskluzivnih stanova na Dedinju preko investicionog fonda „Meridijan grupa“ i suvlasnik preduzeća „Zmaj“. Živi na relaciji London-Beograd i bavi se trgovinom naftom i strujom.
Dragoslav Šumarac, ministar građevine i urbanizma. Danas je predsednik Inženjerske komore Srbije, član Evropske akademije nauka i profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu.
Momčilo Perišić, potpredsednik za odbranu i bezbednost (podneo ostavku 19. marta 2002. godine). Marta 2005. godine Perišić se dobrovoljno predao Haškom tribunalu. Osuđen je na 27 godina zatvora zbog zločina koji su počinjeni nad Muslimanima i nad Hrvatima.
Vladan Batić, ministar pravde i lokalne samouprave. Posle duge i teške bolesti umro je 2010, a do tad je bio lider DHSS-a.
Aleksandar Vlahović, ministar za privredu i privatizaciju. Danas poslanik DS-a u Skupštini Srbije i predsednik Saveza ekonomista Srbije. Ima 40 odsto udela u „Eki investmentu“, 13 odsto u Ekonomskom institutu i poseduje čak 3.364 akcije u 10 firmi.
Marija Rašeta Vukosavljević, ministarka za saobraćaj i infrastrukturu, optužena za malverzacije povodom opremanja i rekonstrukcije beogradskog aeorodroma. Prema poslednjim informacijama do kojih smo došli, zaposlena je u Saobraćajnom institutu CIP kao savetnik direktora.
Gordana Matković, ministarka za socijalna pitanja. Danas je angažovana kao savetnica predsednika republike za socijalna pitanja.
Tomica Milosavljević, ministar zdravlja (od juna 2002). Posle ostavke na mesto ministra zdravlja, koju je zbog brojnih afera podneo početkom 2011. godine, vraća se u Institut za gastroenterologiju KCS i na Medicinski fakultet kao predavač.
Dušan Mihajlović, potpredsednik za državnu samoupravu i ministar policije. Danas vlasnik kompanije „Lutra“, koja se bavi spoljnom i unutrašnjom trgovinom, marketingom, informacionim tehnologijama, projektovanjem, inženjeringom. Optuživali ga da je da je po izlasku iz vlade osnovao još 13 firmi.
Nebojša Čović, potpredsednik vlade i v. d. premijera posle ubistva Đinđića, od 12. do 17. marta 2003. Trenutno je predsednik KK Crvena zvezda. Advokat porodice Đinđić podneo je protiv njega dopunu prijave zbog podstrekivanja na ubistvo premijera.
Zoran Živković, naslednik Zorana Đinđića, izabran 18. marta 2003. Na toj funkciji bio do 3. marta 2004. Bacio se na biznis i vlasnik je firme koja uvozi i distribuira vina. Pokušao je da postane i vinogradar, ali, besan na, kako je tvrdio, opstukcije iz vlasti, prodao je zasade loze.
Čedomir Jovanović, posle ubistva premijera uskočio na mesto potpredsednika vlade. Danas poslanik u Skupštini i lider LDP-a. Vlasnik je „Radna grupe“, koja se bavi marketingom.
Goran Pitić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom. Danas je predsednik UO Sosijete ženeral banke, suvlasnik i redovan profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA).
Žarko Korać, potpredsednik za zdravstvo, kulturu i socijalnu politiku, v. d. premijera posle ubistva Đinđića od 17. do 18. marta 2003. godine. Danas poslanik u Skupštini, lider Socijaldemokratske unije i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Božidar Đelić, ministar finansija i ekonomije. Krajem 2011. se iz moralnih razloga odrekao funkcije potpredsednika vlade za evropske integracije jer Srbija nije dobila status kandidata za članstvo u EU. Danas savetnik arapskih zemalja u tranziciji, član EBRD-a.
Kori Udovički, od juna 2002. ministarka za energetiku i rudarstvo. Trenutno je asistent generalnog sekretara UN-a, asistent administrator u UNDP-u i direktor regionalnog biroa Razvojnog programa UN-a za Evropu i Zajednicu nezavisnih država (zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza).
Gašo Knežević, ministar prosvete i sporta. Danas vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univeziteta u Beogradu. Osnivač je i član Saveta beogradskog centra za ljudska prava i osnivač CUPS-a. Član je političkog saveta Demokratske stranke.
Obren Joksimović, ministarstvo zdravlja i zaštite životne sredine (do 17. avgusta 2001). Ovaj preletač (SPO, DSS, pa SRS) 2006. je osnovao stranku pod nazivom Demokratska zajednica Srbije, koja se 2008. utopila u radikale. Nedavno je najavio da će osnovati novu stranku.
Vuk Obradović, potpredsednik (razrešen maja 2001). Pominjan u vezi sa seks aferom, za koju je sud dokazao da je nameštena. Preminuo 13. februara 2008.
Aleksandar Pravdić, potpredsednik za privredu (podneo ostavku avgusta 2001. godine). Poslednji put se u javnosti pominje zbog afere sa lekovima „Galenike“.
A gde su oni bili 2001?
Pokojni premijer Zoran Đinđić bio je poznat po visokim kriterijumima po kojima je birao najbliže saradnike. „Alo!“ je istražio i gde su u njegovo vreme bili članovi aktuelne vlade.
Premijer Mirko Cvetković u vladi Đinđića bio je zamenik Aleksandra Vlahovića, ministra za privredu i privatizaciju
Ivica Dačić bio je savezni poslanik i šef poslaničke grupe SPS-a u Skupštini SRJ. Jovan Krkobabić, republički i savezni poslanik SPS-a
Verica Kalanović, potpredsednica vlade, bila je profesor u Višoj tehničkoj školi u Trsteniku
Dragan Šutanovac, ministar odbrane, bio savetnik, a zatim i pomoćnik Borisa Tadića, tadašnjeg ministra telekomunikacija SRJ, a zatim i poslanik i predsednik Odbora za odbranu i bezbednost Skupštine Srbije
Snežana Malović, ministarka pravde, od 2001. do 2002. bila zamenik sekretara ministra pravde Vladana Batića, a od 2002. do 2003. njegov šef kabineta
Dušan Petrović, ministar poljoprivrede, bio predsednik SO Šabac i savezni poslanik
Nebojša Ćirić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, bio je savetnik za strana ulaganja u Ministarstvu za ekonomske veze sa inostranstvom Vlade Srbije u vreme Gorana Pitića
Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu i energetiku, bio savezni poslanik SPS-a
Milan Marković, ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, bio narodni poslanik, predsednik SO Palilula, kao i predsednik UO PKB-a i zamenik predsednika UO „Prva petoletka“
Žarko Obradović,
ministar prosvete i nauke, bio poslanik SPS-a u Skupštini Srbije
Zoran Stanković, ministar zdravlja, načelnik VMA i predsednik Komiteta za prikupljanje podataka o zločinima protiv čovečnosti
Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, bio ministar za nacionalne i etničke zajednice u Vladi SRJ, a u avgustu 2001. imenovan je za potpredsednika Koordinacionog centra za KiM
Oliver Dulić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, bio načelnik Severnobačkog okruga i poslanik u Skupštini Srbije i Skupštini SCG
Predrag Marković, ministar kulture, bio je bez državne funkcije
Goran Bogdanović, ministar za KiM, bio je republički poljoprivredni inspektor
Srđan Srećković, ministar vera i dijaspore, bez državne funkcije u vreme Đinđića
Sulejman Ugljanin, ministar bez portfelja, bez državne funkcije u vreme Đinđića
Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova, bio savetnik Borisa Tadića, ministra telekomunikacija SRJ
Evropo, misli na nas!
„Mi na Balkanu smo deo Evrope i Evropa je nekompletna bez Balkana. To je kao sa teškim detetom u jednoj porodici. Ono je deo porodice bez obzira na to da li drugi članovi porodice to hoće ili ne. Dakle, kad imamo teško dete u porodici, tada se moramo više baviti njime nego dobrom decom. To je možda nepravedno, ali je realnost. Molim da razmišljate o sveevropskom pitanju i važnosti Balkana i tada kad se o njemu ne izveštava u medijima. Ne treba samo akutna kriza da vodi na razmišljanje o Balkanu. Mi smo deo vašeg života tako kao što je isti pre 12 vekova nastao kada su različita plemena nastanila zemlju. Od tada je naša sudbina jedna i to je moja poruka. Mislite na nas takođe kad budemo rešili najteže probleme i kad postanemo normalan član Evrope. Možda će nam tada biti potrebna vaša podrška još više nego sada.“
Izvod iz govora u Centru za istraživanje EU integracije u Bonu, 11. mart 1998.
Izvor : ALO
Нема коментара:
Постави коментар