Amerikanizacija

  

Evo dok čitah knjigu Danijel Dž. Borstin "Amerikanci" sam razmislio još malo o Zubaricinom tekstu.

Ona kaže ljudi hoće instant uspeh - život. A to je najtipičniji proizvod Amerike.

Čitam na njihovim počecima 1780. i 1800. oni nisu imali ništa tamo, svi njihovi proizvodi su bili najprostiji mogući (čitaj nikakvi : sa konjima koji su vukli sečiva su sekli led koji su posle izvozili u južne zemlje a pamučne manufakture su bile po privatnim kućama), i ve'ina ako ne i svi su bili neobrazovani ali sa mnogo zemlje, farmeri jelte. 



A u fabrikama koje su se uskoro pojavile koje su izmestivši proizvodnju iz kuća pojedinaca, koje i nisu bile kao Evropske fabrike što se tiče mehanizacije, kulture izrabljivanja i organizacije poslovanja, su radili skoro volonterski, neprofesionalci, u želji da malo steknu para, žene za miraz a deca koja su uobičajeno radila po američkim fabrikama verovatno da pomognu roditeljima. A ono što je još zapanjujuće je da u tim decenijama oko 1800. se nije mogao naći radnik koji će raditi u novim Američkim fabrikama, jer su svi bili sebi dovoljni, proizvodili su hranu za svoju familiju na svojim farmama i živeli nezavisno od pohlepnih industrijalaca. Pa kada nisu znali kako da ih namame da ostave svoju slobodu i proivodnju gradili su fabrike iz snova po prirodi i uz potoke, daleko od gradskih zagušljivih centara, kao što je bio slučaj u prenatrpanoj Engleskoj tih godina i sa izuzetnim uslovima za rad, takođe u kontrastu sa Engelsovim opisima Engelske. A gde to ima u Srbiji i u svetu danas? U ovom dobu offshoringa i outsource-inga? Danas molimo robovlasnike da im robujemo. Ironično ne? A država pothranjuje taj odnos ne dajući subvencije u dovoljnoj meri i otvarajući granice za stranu robu, u našem slučaju dajući tajkunima eksluzivno pravo da preprodaju robu iz inostranstva.

I još su Ameri pokušavali da uvezu iz Engleske mehanizaciju to jest nacrte mašina, a ovi im nisu dali i zabranjivali onima koji su znali da izađu iz Engleske i da drugima daju “know how”. Međutim naravno da je znanje iscurelo a Ameri ga prihvatili širokih ruku kao i sve izvrsne intelektualce do današnjih dana, jer im je to valjda neki kompleks jer su Ameriku osnovali najneobrazovaniji.

A još plus i država je pomagala nekim oportunistima da započnu i razviju svoj biznis subvencijama ne mareći što je rok nekada i 10 godina prošao, bitno je bilo unapređivanje SVOJE države a ne kastracija neuspeha na prvom koraku. I naravno da kada su imali toliko vetra u leđa od države da se našao neko i napravio dobar biznis, sa pištoljima i puškama zapravo je bio slučaj.

Pravo nikakvo nisu imali, već su se skupljali kao neki "znanci" da sude drugima (a poznati su im i "Kangaroo court" koje smo MI velikodušno usvojili u procesu pozapadnjačenja pa dodeljujemo narukvice umesto robiju). Pa su iz tih slučajeva napravili svoje precedentno pravo. A još tih godina (zaboravih tačno oko 1800 neke) je jedan od samoproklamovanih pravnika napisao knjigu "uradi sam", valjda sa materijom o pravu i kaže da se prodavalo kao besno.

A i danas vidimo iste takve knjige, kako postati lep, pametan, muzički obrazovan u 12 lekcija. A svi znamo da od toga nema ništa, ali eto nepismeni Amerikanci nam prodaše svoj način života a oni znajući da su idioti stalno uvoze pametne ljude iz celog sveta.

I tako da danas u Americi imaju situaciju da čak 70% osvojenih nagrada iz oblasti nauke pripada imigrantima!

A mi?

Mi uvozimo rijaliti šoove, njihove drogirane pevačice i klince od 13 godina da nam “pevaju”, brzu hranu, svu hranu, nezdrav život po gradu jer se svi guramo da budemo blize centru jer samo tamo ima života, instant fakultete (mislim i na dekadenciju državnih a ne samo na privatne), individualnost i neku kao slobodu a zapravo robovanje uticajnim ljudima jer je sve u njihovim rukama, tržište slobodno a zapravo monopolisano od strane već izgrađenih Zapadnih brendova, zdravstvo nikakvo već moraš kod privatnika baš kao Američko, a ko nema da plati neka crkne, politički dvopartijski sistem (DS-SNS) i prezidencijalizam ...

I onda šta drugo nego da glumimo ludilo kao mi smo nešto bolje od ostalih i da pokušamo da zaradimo " 'leba bez motike" UPRAVO Američkim marketingom u ovom “materijalističkom svetu” što kaže Madona i prodajom sebe jer ni sa onom motikom nema ništa. 

Motike zapravo nema. 

Ona je anahronizam. Ona je prva žrtva industrijalizacije kao i onaj koji je sa njom radio.

A ti poslovi PR, Marketing menadzer, HR menadžer i ostali menadžeri i sl. je još jedan tipični obrazac Amerikanizacije. Participacija na predavanjima, sigurno završavanje koledža u roku i slobodno izražavanje toliko da se profesori vređaju je baš to, pozapadnjačenje.

A da li branim te iz Zubaricinog teksta? Pa ne. Ali pitam se samo koji je drugi put? Šta je alternativa Amerikanizaciji, instant praznini, smrti empatiji, nemogućnostima i nemanju šansi za pristojan kvalitetan život? Ili kako Zubarica kaže "Samo prazan mali životić od danas do sutra" kada je to upravo bit Amerike, robovanje državi, kompanijama i uticajnim pojedincima jer oni imaju ceo svet u šaci. Danas imaš sve kuću, posao, auto, ženu, decu, letovanja a sutra kada dobiješ otkaz nemas više ništa jer je sve na instant-kredit uzeto.

A sve ovo što imamo je zapravo ostatak komunizma. Hteli mi to ili ne da prihvatimo. Stanovi iz kojih nas ne izbacuju, zdravstevna nega (probedna), socijalna pomoć, budžet na državnim fakultetima, koliko-toliko sigurni poslovi…

I kako odgovoriti ovim izazovima u ovom novom poretku moći? Gde leži ta opcija u Srbiji pa da posegnemo za njom? Kada u sukobu civilizacija između tradicionalnog Istoka i modernog Zapada pobedu za sada nosi Zapad. Da li treba i mi da budemo drugačiji ili da se držimo poslovice  “Ako si u Rimu, živi kao Rimljanin, ako si u nekom drugom delu sveta, živi kao što tamo žive”? 

Samo problem je što je sada svuda globalizovana Amerika i pitanje je gde prestaje novi Pupak sveta, a gde postaje provincija?